Topola

281

народно жросвећжвање, онда ћемо, кад чујемо да je нека сирота раднида пржложжла за ту племениту сврху свој мучно заштеђени грош. онда ћемо од свег срца жржзжатж моралвж смер, који се жсжољава у томе делу пожртвовања и джвжтж му се. Али када неки богаташ ириложж вшпе милиона да се такав завод може одмах подпћп. онда његово дело, због велжке коржстж коју доноси друштву и коју свакж увиђа, изазива много чистије ж трајннје признање и дивљење. Као што вжджмо, содијално порекло моралне кржтжке испољује се још увек и у нашој јако и идивждуал исапој култури. Помоћу соцжјолошког метода у могућно.стж смо да објаснжмо порекло моралне обавезе и постанак савестж, а да не морамо жржбегаватж недоказаној претпоставцж о некој нрвобитној и уједно безвременој, вечжтој стичкој структурж практжчнога ума. Што се жак тиче даље развитка моралне свестж, то he нас напред жзложева основна соджјолошка сазнања упутжтж да нађемо ж овде жравж пут. Вждели смо. да je човек жоставшж самосталан морао водитж више хжљада годжна ослободжлачку борбу за признање његове лжчне вреджостж. За моралнж развитак човечажства ова борба за ослобођење има такву важност какву до сад нжко нж слутпо жжје,. Тжм je жутем пржморана држава да жма све вжше обзжра жрема повећажжм захтевжма и жотребама дужгевжо зрелжјег ж богатжјег човека, ж:то се видж из законодавства свжх еврожскжх држава. Последжде те борбе за ослобођеље, која je од 16. века текла много брже ж на преокрету осамнаестог у деветнаестог века дожша до своје кулмжнацжје. бжле су; ублажаваље закова жротжв дужнжка којж није у стању да жлатж дуг, укждање мучилжшта, блажије жостужање са сужњжма, заж:тжта лжчне ж жајзад. устажове народжога благостања новжјега времена. Објава човечанскжх жрава у Америцж ж Француској je најречжтжјж ж жајочевжднжјж резултат те борбе, резултат којж у многоме служж за основжду свжма новжјжм законодаветвжма. Поред овжх у конкретжим установама такррећж кондежзованих жоследжца, које се могу објектжвно жонстатоватж, збжвају се жак услед жнджвждуалистичке теждежцжје развжћа ж врло важне ужутрашње мене ж промеже моралже свестж, које откржва тек социјоложјко жlколовано око, које дубље жроджре. Појава лжчпостж, свесних своје властите моћж, имала je то врло важжо дејство, што се почело да размжжтља о моралнжм жжтањима. У свжма жсторжсжжм жержоджма, где се борба за ослобођеље жнджвждуе иарочжто јасжо жсжољује, жжво се претресају основна морална жжтања. То се нарочжто јасио ж живо исжољује у доба