Topola

286

а произилазп из свести о властитој личпој вредностп. Друштво, чпји Je мандатор постала држава у све ширем обиму, захтева да сваки грађанин испуњује своје дужности. Само што оно не може још данас тако далеко да иде, да изахтеве људскога достојанства обухвати у круг дужности, већ због тога не може, што до сада постпгнута државна организаддја често чак онемогућује да одговоримо захтевима људскога достојанства. Људско достојанство, то je морална аутономжја н унутражња сувере н о ст. Оно Je наЈлеппш пдод дуалпстичке тенденције развића, н почива на свести о личноЈ вред ности сваке људске особе, свест коЈу смо постепено стекли у току времена. Алж та свест произплази опет из осећања солидарно с т 11. Напме, идеЈа о човеку коЈп би био сам себп циљ, о непролазноЈ вредности сваког појединачног људског жнвота, не би могла ншсада понпћп, да није из индавждуалистичке тенденджје развића произишла идеја о целом човечанству као Једној велжкој заЈеднвди. .Обе су мисли тесно везане Једна за другу. условљаваЈу п потврепљују Једна другу. У колжко се поглед поједпнаца више шири преко држава н нацпЈа, у колико се Јаснжје пздваЈа оно дпто. Je свима људпма заЈедничко од онога што их раздваЈа, уколжко тврђе н општиЈе постаЈе уверење, да Je човечанству коЈе насељава земљу досуђено, да сачшвава једно ведшсо Јединство, у толжко дубље мора да продре у наше душе уверење, да морамо сматратн свакога човека ■носжоцем вдеЈе човечанства. самосврхом и особеном вредношћу, ir да смо дужни као с таквом и да опходжмо с њпм. Опет обрвуто. све веће интересовање наше за судбину свакога човека, срдачно саучешће коЈе осећамо не само према нашим земљацжма п сународнжцжма. него н жрема сваком поданжку туђе народностж, код којега налаздмо опште људске вредностж, све то жде на то, да идеЈу о целом човечанству као велпкоЈ заЈеднжцп што чвршће укотви v нашим душама. Можемо дакле рећп, да н мжсао о човечжјем достоЈанству ниЈе основана метафжзжчкж ни априоржчки. него социЈолошкп и емпиржчкж. И ту Je свесносх о вшпоЈ обавези последпца прлпадно ст п, алп припадностп ЈедноЈ већој већнни, коЈа у себн обухвата мање социјалне творевпне, државе и надпЈе. Људска дужност н људско достоЈанство ннсу никако супротности. .већ представљаЈу резултате двеЈу тенденциЈа развпћа, воје смо открплп у заЈеднпчком људском животу као врло корнсне. Дужност Je прожзвод дуторптатпвно социЈалног пршпџша, док je људско достојанство продлжат инддвидуалистичког прин-