Topola

287

цппа слободе. II једно ir друго треба сматрати полугама моралног развпћа, ii оба учествују у јачању п у напретку моралне свестп. Људско je достојанство прошпржло круг социјалннх пмператива и прпморало државу не само да поштује човека у злпковцу, него и у самом законодавству да поведе рачуна о ојачаној свести код појединда о личној вредностп. Па ппак се може десити, а и заисха се доста често н дешава, да се социјалии нмперативи ставе на супрот захтевима људскога достојанства. Тако на np. човечије достојанство захтева од нас апсолутну истиит-ост у свима стварима. Свака je лаж шшпжење -лпчности, и зато повреда људСЕОга достојанства. Кан т, којп je појам људскога достојанства потпуно схватио, а само није запазио његово социјолошко порекло. |.матра зато, да je лаж нешто што апсолутно треба одбацнти, те не дозвољава лагатп ни из човекољубља. Нема сумље, да дапашња друштвена структура и државна организадија не само да паводп и одвише на лаж, него често. чак. управо захтева жртву лажд *). По правилу се код таквнх конфликата показују соцпјалнн жмперативи, пза којих стоји државна. власт и државни ауторитет, као .дного јачи, тако да се захтеви људскога достојанства морају на некр време поиуНи. Алп зато не престају бптп моралнж захтеви. тшпини они н даље дејствују, и често у току развитка постају доста јаки, да социјалне императиве — не нешто савладају, већ да дх формулшиу и трансформишу. Свакако да из таквих конфлшсата, за које дикако не даје повода само захтев истинитости, ндчу нови етички проблеми, који доприносе даљем и впшем моралном развитку. Задатак, будуће социјолошке етике биће, да нарочито исцрпно пспита баш такве копфлшсте. Она he имати историски да прати антагонизам између соднјалних императива и захтева људскога достојанства, н с.лужпти се при том приказима генијалних песпика, који за такве душевне борбе имају иарочито око, што he много допрпнети расветљивању тих проблема, Овде пак у нашем уводу, морамо се ограшичдти на то, да скренемо пажњу на најважније последице таквих сукоба по даљи развој ети?ЧЕИх проблема. Несумњжво- најважнијп од тих проблема, који je још, услед светскога рата и његових тако жалосиих последица, п од великог актуелног интересовања, јесте питање о етичком задатку д р ж аве или, што je једно исто, о односима између полит-ике п м о р а л а. Та су се питања врло много расправљала још од вре-

*) Видп: Jerusalem, »Wahrheit und Lüge«, ирвп пут објављено у »Deutsche Eundschau« (новембра 189,8)-; доцније ирештампано у »Gedanken und Denker«, Wien 1905. S. 26—58. . ;■