Topola

мена Платоновог. na и току светскога рата. Али се до задовољавајућег решења пије могло доћи, јер се људи још нжсу ‘били научили да примењују на те ствари социјолошки метод. У светлостж нашнх основних еоцијолошких уверења, добијају овж стари лроблемп потпуно нов изглед, и већ се јасно раснознају правцж, којжма се решење има да креће. Држава је постала као организацii ј а влас ти, и таква je остала до данашњега дана. Да би одржала самосталност наспрам других држава. а и да бп могла сачуватн у унутрашљос.ти својој мир п ред, она iiopa располагатж влашћу, да бж била способна да наметне своју вољу насупрот таквпм елементима којж поткопавају и доводе у питање њен опстанак. и да заштжтж своје грађане од таквжх пнтржга. Као најважнији орган државне власти фунгпрала je од најстаржјжх времена до данас убо јн асн ла. којом je располагала држава. Спенсе р назива државу, која je заснована на убојној сжлж, милжтаристжч ким Xжп о м друштва, коме ставља на супрот пнд устрж скн ти п. коме, по његовом мжшљењу, тежи разввће. До сада историја познаје само такве државе које одговарају ономе, што Сп еис е р иазжва мплптаржстичкпм типом. Дакле, кад Xе гл у једном. свом политичком спжсу из млађих годжна, каже: »Да би иека множина образовала државу, потребно je да створж заједii жч к у о дб р а н у п једну државну власт«, то je онда тај мислжлад, кога су уопште жзвжкалж за чпсто спекулатпвну главу, доказао овим, да жма јакога смисла за стварност. Невероватни пржмери о хоме могу се наћж ж нначе у његрвнм делима, а нарочито тамо где се тиче жсториских ствари *). Догод на земљж буде постојало вшпе држава једна поред друге, дотле he моратж свака од њжх остатж органжзација властж ж служжти се убојном силом. Али п када бж се остваржо савез народа, на чему се сада радж, илж када бж се п цела насељена земља здружила у једну једнну државу, ипак бж морала. колико се то може предвидети. ж онда постојати једна органжзадија властж, која бж ту велику целпну одржала. Такво схватање државе основано иа чистој полжтжцн сжле, налазжло je од Мак ж ј ав е лије во г времена све више пржсталнца. Држава, тако се тврдн, жма пре свега за задатак, да одржи своју власт n ако je пкако могуће прошири. Полптжка je вештина да се нађу погодна срества за то. Мораднж захтевж ту не долазе у обзир. Полнтика нема нжкаква посла .с. моралом. Етпчки се захтеви односе на обавезе icoje људп

*) Hegels Schriften zur Politik und Eechtsphilosophie, herausgegeben von • teorg Lasson. 1913 (Philosophische Bibliotliek. Band 141). S. IS.

288