Topola

306

н на одређени начин« (14). те je тако изрично нагласио и спровео необичпо важни принцип генетжчког м е т о д а. Даље je В ж к о указао на значај језнка, из којега се да врло много научити о мени коју су претрпели обичаји и гледшпта једнога народа (18). В и к о в а je жеља да нам у својој новој науци да ф и л о с о ф и ј у д у х о вно г разви тк а. те одваја ту област с једне стране од теолошке метафнзике с друге стране од природне науке. Поред »нстшштога«, које философија и метафизика једино теже да постигну, велику улогу у свету људи и народа игра и оно »извесно« (certo), оно само »вероватно«. уверење засновано на општем одобравању и игториском - предању, које одређује наше делање (9, 10). Управо невероватно проницљиво прозрео je Вико и н див ид у а л истжчк п елеменат у геометрнском методу који je заступао Де к а рт, одлучно наглашујућп, да je у науди о човеку поред ума од највеће важностп и содпјални моменат ауторптета х. ј. историског предаља. Стога он и сматра »senso commune«, здрав човечији разум, мншљења која опште важе, за врло важан извор сазнања (11). В he о je правник и фii л о л о г. То даје његовим изводнма чисто историски карактер ii право соцнјално обележје. Разуме се да прп том остаје чедо .свога времена. Одгојен у теолошком духу свуда тражи намере провиђења. Његова се псториска знања огранпчавају великим делом на библију и класпчне ауторе. Зато његова подела у едохе пма нешто застарелл карактер. Њему je рпмска псторија тнп историје држава. Па ипак су његов генетпчкп метод, његова потреба за пспхолошкпм објашњењем. његово издвајање историје од природне науке, његов срцпјални и историскиДмисао у велнкој мери-згодни да утичу лмп}’лсивно на модерну философију псторнје, зато би врло добро било када би се пзбор пз његовпх дела популарпсао у немачком преводу. Правпм оснпвачем фплософпје исторпје сматра се уопште Xе рд ер. II запста je он посматрао цео развптак човечанства под једнпм једll нс твен ii мг ледиш те м, што je карактеристпчно за фпло со фс кп метод. Његове »Пдеје за фплософију псторије човечанства«, које су објављене 1784 —1787, представљају заиста покушај, предузет потпуно свесно, да се нађе моторни моменат у развитку човечанства. Сам Xе рд е р велд у предговору, да му je често долазила мнсао » да ли не бн. пошто све у свету пма своју философпју п иауку. и то. што се нас највпше тпче, псторпја човечанства уопште, имала своју философију п науку«г Много je говорило за то, много протпв. Зато je он п рекао: »Тражно сам фiiлос офи ј у ii ст ор п ј е та м о гд е са м мог а о.«_ Ово јасно постављање питања и једннствени покушај његовог' решења што