Topola

вредности. Другу групу образују к у лтур н е науке, које се служе методом пндшшдуалисања п у псто се време обазиру на : одношаје вредностп«. Нова подела скреће несумњиво пажњу на разлнку која стварно постоји, услед чега je стекла велико одобравање. Осим тога су п многп историди и филолози радосно дочекалп методолошко испптнвање. јер их je оно за увек ослободило досаднога тражења општих историских закона, па су се моглн мирне логлчке савести предати са пуно љубави спецпјалном пстра.живаљу. Нећеш овде да испитујемо логичку вредност ове класнфдкадије. Ту нас само занима лштање, да ли ово схватање историје као културне индивидуадишуће науке може допринети историскбТа развитка, и поучитп насл?олико-толнко о смислу историје. Са нашега становишта ово се пптање мора категорнчно поре-ћн. Ако будем себе доста често и доста јасно опомнњао, да je постојао оамо јед а н Але кс ан да р Велики, само јед н а француска револуција, само ј е д а н немачко-францускл рат од 1870, тиме онда iioje разЈ 7 мевање тих стварп нпје ии најмање добило, ништа ме не подстдче на нова пнтања, п тако ово пндивндуалишуће гледпште остаје јалово. А опет се одношај према културним вредностма разуме тако сам по себи, и при томе je тако општп, да само из тога не могу ншпта да научим. Када сад Рик ерт у својој расправи о философијп историје*) долази до резултата, да се »основпца фило софијс нсторпје поклапа са основпцом философије као науке о вредностима« (394) то он тиме мислн на једну философску вредвост, која бж се морала саградити на априоричкнм конструкцијама \ и иматп метафизичку основу. И заиста je Рик ерт веровао да je ову мстафизичку основу нашао у своме појму »трансцендентног требања«. Са нашега становишта, разуме се, то би нас само мало задовољило. Осим тога није Рикерт ни.са свога становишта додирнуо важна питања. Тако je на пр. пропустио да ислита суштину исторпске вероватиоће ида објасни, у чему се она разли-ј кује од вероватноће природних лаука: а то мп питање нзгледа да je методолошки једио од најважиијих. Даље je Рик ерт потпуно занемарио социјолошко гдедиште. Ко оперише појмом вредности, тај мора већ даггасГда зна, да у искуству све културие вредности постоје само тако што их многи сматрају за нарочита добра. Појам вредности je и по своме постанку и по својој важиости несумњиво соцнјолошка категорија. Најзад Ри к е рт, својим управо непрпја-

'') У збв.\т: »Die Philosophie im Beginne des zwanzigsten Jahrhunderts«, herausgegeben von Windelband, 2. Aufl. 1907, S. 321—422.

317