Topola

код дохичне особе преовлађују. З.ато he једап исти иредмет ,дод разних лжца изазватп разне групе представа т. ј. бжће- разлпчдо аперцппиран. Оне групе представа које се најлакше дају цокренути назвЖело дqмжнир ају hо м аперцец тп вн о м ма сом, Тако на пр. уморжж путш-гк видп у шуми дамо лесто где he наћд хладовину. слжкар he напротпв обратнтп своју жажњу на нпансе боја ж групе дрвећа. дрводеља на величпну п дебљпну 'етабла. шумар на лишће. ловад на трагове джвљачж. II ако се истн објекхн мбгу тако разлжчжхо да аперцшшрају, ппак посхоји један начин примања. једна вр ст а аперцепције, којом подједнако пратимо- свако збнвање. Ако дете покуша. да згљечи онда му се чинн да je отпор који oceha хотимпчан. Дете пршшсује тако импулсе своје сопствене предметима који га окружују. п схвата појаве као манифесхадије воље. Дехе аперцппира сваку прјаву тако., да се.у њему буди нај‘јача диспознција за лредсхаву. Али од свлх диспозшшја ни једиа нжје нж жржблжжно хако јака као она коју хелесна крехања не,жресхано чжне актуелжом, а хо je джспозиднја да држжвљујемо вољне нмпулсе. Сећање на дожжвљене жмпулсе во.ље. изазива се дакле најлакше, ж ха сећања образују домжнжрајућу аперцежтпвн\масу. коју дехе жриносж свакој појави,- на коју обраћа.’ своју пажњг. Дехе сматра да je свакж опажежп предмех. једцо бпће с дужшм, хе све шхо на хоме предмеху опажа схваха као акцжју њ е г о,в е воље. То жсхо анимжсхжчко ж анхропоморфно схватање иаладжмо, ж дод пржмжхжджжх народа. Жуборење воде. хујање ветра, свехљетве сунца, месеца ж звезда. све .ове појаве хумаче се као .манифеехације воље вндљжвжх и жевждљжвдх бжћа ; Овај начжн аперцепције. којжм се објапЈњују све околне појаве као манп феста-цп ј е во љ е самосх алн ж х пред.м ех а називамо фунда ме н т а л н ж м. У својој -Крихжци чжстога ума« (transzendentale' Deduktion der reinen Yerstandesbegriffe, 111. Band. S. 114 ff. der Hartensteinschen Ausgabe) говори Кант y више махова o неком »епнхетжчком»првобптном« или »хрансцендентдлном једжнству апердепдије. «Под хжм он подразумева способност мпшљенД, да посмахраио везује ,у једжнству самосвести. >-Све моје предехаве«, велж Кант. »мора бнхп у схањудапратжоно Ja мислим«. Поњему се. такође. оваосновна претпосхавка"света'сазнахва остварује у’ самом акху суда. ж он изржчно каже, да »суд нжје нишха друго до начжн. да се дата сазнан.а доведу до објекхжвног јединства апердепцпје«. (S. 121.) Дакле се трајгсдеи дент ал и а ажерцетт д ж ја, : и ио самоме Кан ту.