Topola

збива у свакомв суду, и по њему je. основни облик и први услов еваког са-знавања*). Ослањајући се на К а н т а. алн се начелно и јасно разликујући од њега. не ттазивамо основнп облик и првн услов свег људског ('■азнавања трансценденталном већ фу ндаменталном а пе рцепцп јо м. Друтим речима, док je по Кант ов о м схватању једннство аперцепције дато пре сваког искуства. дакле je трансцендентално п према томе априорно; дотле оно. што мп називамо ||>ундаиенталном аперцепцијом. садржп искуствсх али наравно такво нскуство. које сваки људски организам. који се развнја усред једне околнне од које прнма утиске. неминовно мора да и га чини. II док даље К а н т у трансценденталном јединству аперцепцнје види само потгптао општи. ннкаво ближе одређени Формалнн услов да се представе вежу и уврсте у самосвест, дотле мп верујемо да смо у фундаме rita-n иој аперцетхцији нашлж тачно одређено. специјелно људско и антропоморфно формирање, које мора да искусн свака садржина. да би постала нашом духовном евојином. Фундаменталном аперцепцпјом преводе се појаве наше околине са језнка универзума на људскн. Сада ћемо покушати да укратко скидирамо ток развитка људског сазнања. како се прнказује у светлостн фундаменталне аперцепције. Вероватно да почетак дл’шевног живота сачнњава неко тамно о с е h а њ е ж нво та. које се креће између расположења н нерасположења. Ово осећање морамо да сматрамо за првобптну. још никако и е диферен цир ан у реак ци ј у свести на дражи које делају споља и у удутрашњостн нашега тела. Изгледа да то осећање не прате никакве представе, да je потпуно збрканог. хаотичког карактера и да се испољава у жпвахнпм покретнма, који не показују још никакву јасну намеру ни правац. Када се будимо пз дубоког спа' нли несвестнде доживљујемо нешто слично. а такво i-тање свести можемо да претпоставтго н код новорођенчета. При том изгледа да се нерасположења много боље памте него расположеља. Вероватно да првих дана. можда још првих часова свога живота дожнвљује дете разне врсте осећања расположења п нерасположева. Душевнн живот почнње одмах да се дпф ере ндн р а и миогоструко развпја. Млада душа утувљује такорећи само оно што и.еном развитку користп или шкоди. Спољашње појаве

■■ ) Да јс ту Кант дао једио ново u врло важно психолошко открпће, покушао сам да докажем у cuojoj »Gedeukem-ede auf Kant« (Wien 1904). S. 15ff; n y irH.ii.ni: »Tier kritische Idealismus und die reine Logik« (Wien 1905), S. 10ff.