Topola

није смела нншта протнв Руса, то је кренула против Срба. Боље је имати Србију као турску покрајину, понцштену и измрцварену, која чека милост Аустрије, него аутономну Србпју под руском заштитом и као њеног обавезника. То је бњло схватање бечког кабинета, п оно је доскора нашло свог израза у држању аустријског посланика у Цариграду. Промењено мишљење Турске и Аустрије дало је као први впдан резултат именовање нпшког заповедника ХаФиз-паше за београдског поглавара; ХаФпз је важно као енергнчан човек и као противник устанпка. Његово именовање значило је нову оријентацију државне политике, и Србн су зна.лп да ће та бити против њпх. Српски депутати у Цариграду беху упућени да иду њему и да са њим уреде ствар. Другим речима, онн нису били достојнп да Порта са њима преговара, него су упућени на нижу инстанцију, односно на локалне властн. Депутанти су јасно разумели ту одлуку и одговорили су на њу тнме што оу побегли из Цариграда. Независно од њих, и Срби у Србији беху узели непрцјатељски став према ХаФиз-паши и пису му дозвољавалп да из Ниша са војском

прође у Београд. Осим порука које су им долазиле о непријатељским намерама новог паше, њих је вређало и то што Порта, без договора

са њима, чак преко њиховог изричвог захтева, поставља за Београд новог заповедника и тако даје осетити да мисли наставити стару традицију. На такво држање Порте могло се одговорпти или прнстанком, што би значило иовити главу и ирнмити мрвнце које им хтедну дати; или одбитн иашу, што би са друге стране иоказивало да се во.ља султанова више не слуша безусловно и да су устаници спремни дати отиор и законитим нредставницима њсгове власти. Ово друго новукло би за собом нсмилост у Цариграду и рат са званичном Турском. Да ли су устаници у тај мах били потиуио свесни домашаја својс одлуке? Вероватно да нису у иуном обиму. Они су сада били очевидно сиремнији исгб лањске годинс; имали су симпатије Русије; развили су више идеју о државној творевини; али, ииак, нама се чини да нису још иомишлзали на иотпуни нрекид. ’ Сукоб са ХаФиз-пашом

КАРАЂОРЂЕ.

По једном оригиналном бакрорезу из 1808. године.

могао је бити и једна оиомена на Порту, да промени своје одлуке, или је оправдавао наду да ће Порта после њега увндетп озбиљност иоложаја и бити предусретљивија и попустљивија. Ну, несумњиво је да су били тврдо прегли да га не пропусте за Београд и да на н.егов покушај силе даду равап одговор. Тако јс и било. Кад је ХаФиз-наша хтео да продре, у борбама од 6.—8. августа 1805., би са тешким губицима одбијсн у блмзиии Параћипа, нарочито код Пвапковца, тако да сс поражсн и сам рањеп са срамотом вратио у Ниш. То је била прва борба измсђу Срба и службеие Турскс, и прва вслика битка овог устанка уонштс. Она је донела и нов карактср читавом нокрсту и нов успех српској ствари. IБом сс )«‘К одушсвл.авају Срби ван гранида Пашалука и предосећају обцову потамнеле државнс славс. Стари Доситеј Обрадовић, чсстити љубител.

17