Topola

7

позптивна школа има пред собом једино човека којн је починио злочин, једино злочинца као биће биотичко, психичко и социално. Она не истражује само индекс његове лубање и коли Нину излуНене белан* чевине, како неки хоће да мисле, него одређууа карактеристике његове психе, т. Ј. исиитује његовепсихичке квалитете, бави се његовим вољним, емо ционалним, афективним особинама. Иде и даље. Попут свих егзактних природних наука истражује и утврђује све околности у т којима се јавио тај феномен злочинап, па били то социални или климатски или други биофизички моменти. Злочинац је Ломброзу феномен, као што му је и геније феномен, док је злочин само апстракција. Ради тога се његова школа и зове позитивна: испитује наиме појаву конкретну, појаву коју до танчина можемо да детерминишемо, да анапишемо. Има пред ссбсм дакле објекте слиЧне објектима осталих природнгх наука, позитивних, егзактних, те се стога слу т жи потпуно истим методама. Из позитивне неоантрополошке школе непосредно се развила криминална антропологија и психологија, а посредно научна полициЈа и позитивна наука о генију т . Док је стара класична школа априорно сматрала да су осећаји, хтења, мисли и чувства свих људи, и поштених и злочинаца, приближно квалитативно једнака, док ]е мислила да је казна за застрашивање «поштених», зато да злочина буде све мање и да се не шире, и док стара школа полази с гледишта да је човеку дана слободна воља и да је стога и одговоран за своја дела и за своје иоступке, неоантрополошка школа оснива нову нау т ку, криминалну антропологију, и после дугих и бројних истраживања доказује да злочинац по свом соматском и по свом физиолошком саставу не одговара потпуно нормалном, т. зв. поштеном, човеку, да