Topola

10

код врло честих с тучајева диференцијалних једначина, које се не могу решиги. 5) Петровић je створио базу генералне феноменологије, засноване на једном нарочитом начину посматрања и тумачеља аналогија које постоје пзмеђу днспаратних појава. Овако груписани Петровићеви радови претстављају и у иоједииостима п као целина нешто ново, велико и ориглнално. По речима професора Миланковића Петровић je постављао и решавао нове проблеме, стварао нове методе и проналазио нове везе. Његова генијална интужција дала je решења тамо где пх математичари пре љега нпсу могли наћи. Михаило Петровић јена Београдском универзитету створио читаву једну пгколу млађих научника и сараднпка, који су погшш његовим путем, и дали на пољу математпке значајне прилоге, познате н изван напшх гранжца. Од њпх помжњемо нарочито Кашанина, Пејовића, Карамату и Радојчића. Од руских матечатичара који код нас раде нарочито су се истакли Салтиков н Билимовић. Богдан Гаврнловнћ. Скоро у исто време кад и Петровић јавља се још један наш велики математичар, Богдан Гавриловнћ. Његова дпсертацжја из 1887, која се односпла на теорију функција, значп у ствари значајан прплог за унапређење ове дпсциплине, која се тада тек стварала и развијала. Као ученпк и следбеник великог математпчара Вајештраса Гавриловпћ je доцнпје на том пољу обрадио читав низ значајнпх проблема на сасвим нов начпн, а и сам je постављао нове проблеме и решавао их са успехом. Пред крај прошлог века објавио je Гавриловић велики уџбенпк о аналитичкој геочетрпји, који претставља у извесном смнслу проширење тадањих граница ове математичке гране. Ocim тога дао je Гавриловпћ свој прилогина пољу теорпје детермпнаната, п објавно je велпки број научних расправа из алгебре и теорије бројева. Као претседнпк Српске краљевске акаделшје допрпнео je Гаврпловпћ у великој мери да се углед наше науке подпгне у свету јер je омогућпо да се многа академијпна научна пздања штампају на светским језицима. И као претседник Инстптута Нпколе Тесле радпо je са великшг успехом у истом правцу. Овај његов рад на унапређењу науке од нарочитог je значаја не само за нашу науку већ за науку уопште. Као математпчар пстакао се и професор Загребачког унпверзитета Др. Владимир Варићак, којп je објавпо на немачком језику једну опширну студлју о интерпретадији теорпје релатпвностп у геометрији Лобачевског. Милутин Миланковпћ. Прелазпмо сада на примењену математпку. На том пољу радпо je иоследљпх трпдесет година а п данас радп са пзванредшш успехом Милутин Миланковић, професор небеске мехашше на Београдском уни-