Topola

31

вом „Насеља српскжх земаља“, у којој je до сада изишло преко 50 научних радова који се односе на антропогеографију, етнографжју ж социологжју. Од нарочитог значаја за науку јесу Цвијићева испитжвања нашег Крша и љегова петраживања трагова леденжх доба, ж облжка ж постанка земљжне коре Балканског Полуострва. Да би дошао до тачнжх података у овом погледу обшпао je скоро све крајеве Балкана, врпшо je посматрања и снимао географске и геолошке карте, што му je све послужило да поставж ж репш многе проблеме, Све то. даје његовол научничком раду печат савесности и оригпналности. На пољу палеонтологпје истакао се велики наш истраживач Драгутин Горјановић проналаском и објашњењем Крапнжжог човека, 0 тол свом проналаску објавио je Горјановић читав шјз радова, који су у прво време примљени са извесном скепсом, алн се ускоро показало да je Горјановић био у праву и да je био дорастао да објасни све замршене проблеме којп су настали у вези са Крашшским човеком. Његово главно дело објављено на немачком језику 1906 под насловом; Der diluviale Mensch von Kjapina in Kroatien обухвата неких 275 страна и лного слика и фотографских прилога и претставља један од најсјајнијих прилога на пољу палеоантропологжје. Горјановић je оснм тога дао још читав низ радова из геологије и из палеонтологпје, и то у главном на немачком језику. Иако су и ти радови значајни, његова слава везана je за Крапгшског човека који припада доцнжјем типу неандерталског човека јер у многом погледу показује разне знаке еволуджје у правцу модерног типа човека, као што je то Горјановжћ даказао. На пољу палеонтологжје жли тачнжје палеозоологије раджо je ж наш чувенж фжлозоф Бралислав Петронијевић којж je објавио много радова на енглеском, француском и немачком језику о најстаријој групи птица, познатој под именом археорнитес. Ова je група очувана у три фосжлна налаза ж то у једнои жзолжраном перу, у једном скелету без главе, који je својина пржродњачког музеја у Лондону, ж у једном скелету са главом, који се налази у прпродњачком музеју у Берлжну. Онај пржмерак у Лондону познат je под именом археоптержкс ж дуго се мислжло да je то примерак истог рода и жсте врсте као л пржмерак у Берлину, Петронијевић je оштроумнжм поематрањем ж тачном реконструкцжјом делова скелета оба примерка дошао до убеђења да се овде ради не само о засебнжм врстама већ и о засебним родовима, тако да je данас у том погледу берлжнски пржмерак одвојен од лондонског. Петронијевжћево становжште пржхваћено je у науци. Петронијевић je ж као филозоф дао дела, по којжма je у филозофији познат као један од најзначајнжјих претстав-