Topola

6

ких Грка, пре свега Архимеда ж Птоломеја. To je дало потстрека за нова жстражжвања на пољу алгебре и геометрпје и за нов напредак ових дисцишшна. На пољу алгебре имали су успеха у првом реду италијански и француски наунници, а између њих нарочито Тартаља, Кардан и поменути Ви]ет, Прва двојица дала су решење алгебарских једначина трећег степена, а Вијет je увео у једначжне слова уместо бројева. У то врече пада и проналазак логарптама п логаритажчкпх таблнца. На пољу геочетрије нарочжто се истакао Вијет, са којим je Геталдић у Паризу доста времена сарађжвао. У историји математике наводп се изрично да je Геталджћ доврпшо Вијетову реконструкцију једног Аполонијевог дела, које je овај пздао подпменом „Аполонијус Галус“. 0 томе имамо непосредног доказа у радовима које je Геталдић оштампао у Пталпји 1607 на латинскои жод насловжма „Аполонпјус ревпдпвус“ п „Суплементум Аполонији Гали“. У предговору ове друге кљиге говорп Геталдпћ о Вијетовом делу п каже да оно нжје потпуна реконструкција Аполонијевог дела . Ево , љегових речп: „Аполонпје Галжје без Аполонија Илпржје неће васкрснутп оног пз Пергеја, кога je уништпло време оштећењпна плп суровошћу“. Исте године пздао je Геталдпћ и своје дело „Вариоруж проблематум колекцио“ у коме се бавж разним алтебарским п геометрпским проблеЈпша. Главно Геталдићево дело објављено je у Дубровнжку 1630, три године после његове смртп, под насловом; „Де резолуционе ет композиционе математика“. Оно се састојп пз пет књпга у којжма je Геталдић систематскп решпо разне сложене геометриске задатке помоћу алгебарских једначпна. Међу тнм проблемпма налазе се п извесна решења која су га сасвпм прпблпжпла основама аналптпчке геометрпје. О томе се у псторијп математике много ппсало, тако да с правом можемо рећп да je Геталдић својпм радом знатно допринео да се дошло до даљег пстраживања у овом правцу. Познатж немачки математичар Кантор каже о томе у својој пшштрнпј исторпјп матсматике пзчеђу осталог следеће: .. Iеталдић je код неодређенпх задатака трећег одељка његове пете књпге, бпо најблпжи једном напретку, којп je требало остваритп. Да je тачно поставио пптање, морао бж доћи до једначнне између две непознате праве п морао би истражитж геометриски смисао те једначине. Али он нпје поставпо тачно питање. Срећнжји су билн, јер нешто среће треба иза највећа открића, Ферча и Декарт.. До открпћа основних прпнцппа аналитпчке геометрпје дошли су неколжко годпна после Геталдића поменути францускп математичарп Декарт п Ферма. Пако су они без нкакве сумње независно један од другог п независно од Геталдпћа дошлж до својпх резултата, историска je чшвенпца да je Геталдић својжч радовпма, који су п нжша билп прпступачнп