Tragom života i nauke

4. ТРАГОМ ЖИВОТА

и истога градива из којих се данас може размножавати али не и стварати.

Ма како биле тесне и многоструке везе између мртвога и живога, остаје чињеница да се прво не претвара у друго никако друкчије до размножавањем живе материје, која је постала не зна се како.

Стога, иако нема ничега обичнијега од претварања мртве материје у живу — свака је жетва поновљен оглед — ипак је једно растављено од другога великом провалијом: на једној страни је живот, на другој је неорганско; и ово може ожи-

вети само милошћу живота, а не неодољивим наме-

тањем својих својстава.

То је једна од узбудљивих страна живота: његове везе са неорганским светом, тако многобројне и дубоке, да се једно прелива у друго, а овамо опет непробојни зид који их раздваја.

Везе живота са неорганском природом, које открива наука о животу, омогућиле су јој да ступи на чврсто тле физичких и хемијских метода; али у исти мах се тиме нашла пред загонетком већом од оне којом је дотле живот био застрт. Јер док је живот сматран појавом одељеном у природи, није био загонетнији него што су физичке појаве, топлота, светлост, магнетизам. Али сада када нам се живот открио сплетом сила неорганскога света, хтели бисмо размрсити тај сплет, а уместо тога, у колико откривамо многобројније и присније везе, у толико је дубља провалија коју откривамо: