Tragom života i nauke

=

ПРИ Ру

у

и еиљасиаа. ли

ПР ЕНД АЉСТЕСГ Л УМ

| ||

ДА ЛИ СЕ ЖИВОТ РАЗВИЈАО 18

трало би се великом неискусношћу у основним

појмовима биолошког истраживања.

Дуж целог низа животиња и биљака наилазимо на исте основне особине живота: исти процеси дисања, варења, осетљивости, растења, и др; исти производи лучења и излучивања: у гљива као и у човека гликоген и исти ферменти, уреа као производ излучивања, дуж целог животињског царства, слични хемијски процеси сагоревања шећера у квасној ћелији и у нашим мишићима... Није реч о потпуној истоветности хемијских процеса и особина живе материје, већ о томе да у сваком случају они нису простији у најнижих организама него у највиших. А ако морфолошка еволуција почива на еволуцији саме живе материје, тада се то односи на такве њене одлике које су нам потпуно неприступачне.

У физиолошком погледу, нема сумње да су организми еволуирали. Али у чему се састоји та еволуција У надодавању нових функција које су биле неопходно потребне да би сеу сложеноме организму могле одржати оне особине које су се већ налазиле окупљене у једноћелијскоме организму. Те функције су у сложених организама подељене међу разне групе органа, и да би се оне могле, тако растркане, одржати, долазе нарочите физиолошке функције. Према томе, физиолошка еволуција није надодавање нових животних 0особина, већ надодавање органских функција да би се могло сачувати оно што се већ налази и у нај-