Tragom života i nauke

ДА ЛИ СЕ ЖИВОТ РАЗВИЈАО 15

добрим делом стварамо; он није у природи самих ствари. Кристал који постаје тренутно из каквога раствора, за нас је врло сложена творевина: његове оптичке и друге физичке особине, његове кристалографске одлике, све то у погледу њихова изучавања потсећа на вишестрану сложеност живе материје. Није дакле сложеност појава које се одигравају у живој материји главна препрека, да бисмо ову могли сматрати природном творевином оне врсте као што је кристал. Препрека је у чињеници да и у најпростијег живог бића те појаве очевидно сарађују складно на одржавању живота, личног и кроз нараштаје. У сваког организма, иако на разним степенима, наћи ћемо моћ одбране, тражења потребнога, избегавања штетнога, одржавања и размножавања. Тај склад, са кога изгледа да је живо биће постало смишљеним планом постизања неке сврхе, не може се замислити спонтаном творевином физичко-хемијском. Већ или јеу самом зачетку живота план и сврха, или је живот тек дугом еволуцијом, утицајем средине и нарочите моћи одговарања на те утицаје, дошао до оног облика у коме нам је данас познат као општа одлика свега што је живо.

Живот није природна појава у обичноме смислу, јер не истиче из особина неорганскога света, већ се оснива на њиховој обузданости, а састоји се у моћи опирања току неорганске природе и повлађивања њоме у сврхе свога обављања. Од вајкада је живот сматран борбом против смрти.