Tragom života i nauke

ТРАНСФОРМИЗАМ И ФИЗИОЛОГИЈА 9

судова. Али у функционисању тог апарата не видимо упоредне еволуције. Изучавањем особина ритмичнога рада најпростијега срца, налазимо се одмах пред истим проблемом који се поставља за срце највиших организама. Не наилазимо ту на неки простији механизам који ће учинити приступачнијим и схватљивијим механизме доцније развијених облика. Могло би се чак рећи да је, на против, у нижих облика све сложеније, јер више усредсређено него у морфолошки више развијених организама.

Стога, иако постоји упоредна физиологија као и упоредна анатомија, оне се разликују битно једна од друге: ова има све одлике поступности, те се једно може објашњавати другим, сложеније простијим. Упоредна физиологија пак нема то драгоцено сретство сазнања којим располаже упоредна анатомија, налазећи објашњење из самога упоређивања. Стога упоредна физиологија никад неће имати вредност упоредне анатомије, јер онде где уместо поступности превлађује одлика општега, поређивање не може бити од велике користи.

Док је у морфолошком стварању природа ишла од простијега ка сложенијему, у физиолошком стварању она је одмах употребила своја сретства у пуној сложености њиховој. Учинила је тако јер друкчије није ни могла. Подлога живота може бити простија или сложенија, жива бића могу имати различне облике, могу бити више или мање савршена, али су могла бити, да се тако изразимо,