Trenuci i raspoloženja

ДАНИЦА МАРКОВИЋ УП

Велики Боже јеси л ти то хтеор

..Боже, је ли и то твоја била воља (Зимње вече на селу)

И у том погледу она по свом психолошком ставу стоји ближе Велимиру Рајићу, но осталим представницима поетског израза прве деценије ХХ века.

Бол Данице Марковић — пошто је у њеној књизи претежно о њему реч — има, подељен на узроке који га изазивају, неколико одређених врста. Најчешћи је и најинтензивнији онај од незадовољене, несрећне или разочаране љубави. МИ пошто је цела њена књига само једна аутобиографија — не ретко је, као што тачно опажа Скерлић, дати доживљај везан непосредно за један фиксиран датум — то би се из ове књиге скоро потпуно могла реконструисати историја њеног интимног осећања са свим јунацима који су њим владали: од прве младе љубави, неспокојне, болне и горке, преко осећања разочаране жене и поетских сећања на једну загробну љубав, па све до љубавних сећања последњих година.

Али се напоредо са тим болом љубави, који увек у себи садржи и дубока животна узбуђења задовољства, појављују и тонови бола од досаде коју у њој буди овај банални свет. Досадни људи, ружне сплетке, злоба и завист, ситна и глупа околина све су то реквизите и декори који ће се често пројектовати на белом платну њене поетске душе да ту падну као црна мрља од које се пати у својим несвакодневним чежњама и маштањима. _

О, како је гнусно да се јавно штује Скрпарено друштво под омразом тајном...

И нечовечноме реду подвргава Независан живот што израза тражи А дух, препун снаге, у ланце спутава Глупост околине, задахнуте лажи.

(Непослато Писмо)