Trenuci i raspoloženja

108

ДАНИЦА МАРКОВИЋ

И као да призрак непроживљене среће Дрхтајем тајним је напоменуло.

Као да се неки источник непознати У мени изненада отворио:

Као да је врт мирисави, пребогати У мени победно зашуморио.

Преживим тако у сусрету једном Дружбе наше чар сву незаборавну, И проосећам у једном усхиту чедном Лепоте свемоћ и нову и давну.

И озарена следим свој пут једнолики — Отржући се часом садашњости А глас један у мени ликује: велики

Стихиском снагом. борбене младости.