Trenuci i raspoloženja

116

ДАНИЦА МАРКОВИЋ

ПРИЖЕЉКИВАЊЕ.

Зар не знаш, намерниче, славуја судбину, Што докле чека драгу прижељкује страсно, Зачаравајући песмом сву околину,

Сам се опија њом дубоко у ноћ касног!

А оствари ли љубав песма му занеми. Славуја удес ја нећу. О зар бих дала Тај извор песме, што прелива се и стреми Лепоте пределом пут осунчаних жала.

Не, не бих ја дала ово песама врело

За твоје милоште, плаховите нетрајно,

Ко буре летње хук. Песмом биће ми цело. Живи, волим је ја дубоко и бескрајно.

Мако сјајан си и заводљив као

Полубог, што је међ' људе сишао млади, И вредан с дарима, што Усуд ти је дао, Да цео Парнас горд зарати тебе ради.

ПЕСМА УСХИТА И СТРЕПЊЕ.

Проћићеш мојим животом Ко сенка или смрт. Лепотом или страхотом Обележићеш мој врт.

Мојој ћеш души донети Блаженство или бол; Из мог живота понети Жиг или ореол.

Тобом ће дух ми озарити Сутон ил моћни сјај; Судбински ћеш остварити Пакао или рај.