Trenuci i raspoloženja

118

ДАНИЦА МАРКОВИЋ

Мога бића, више но што си и хтео; Постави те сјајног, с нимбусом од рима, На врхунац моје мисли чист и бео.

И под круном своје косе несравњене, У краљевском блеску раскошнога стаса, Самодржац холи и диктатор жене, Господариш моћно, жезлом дивна гласа

ТА и не знаш своје победе скривене.

ЕПИЗОДА.

Као сребрну реку слушам Речи што с преливима

С усана твојих теку,

И слатко, неразумно кушам Сласт отрова у њима, | Кроз мелодију меку.

А мојих рима хори се пој — Дитирамб теби кличе Кб заробљено птиче

У власи твоје уплетен рој, С погледом мојим тамо:

Ти владаш тог тренута, Као намерник само Недогледна ми пута.

ЈМРЕОМРТО5.

По жици глас твој забруја Кб звоно са катедрале,

И моћно мноме проструја Лепотом хромадске скале.

И понесе ме силином Стихије страшне, победне; Испуни бића милином Кутове све недогледне.

ока доо