Trenuci i raspoloženja

ДАНИЦА МАРКОВИЋ

Помишљам да си у старинском дворцу Слика сјајна маестра,

Што сагледах је, а њеноме творцу

Да машта ми је сестра.

Чини ми се да си ти песма кратка Коју сам прочитала

У сутон мирисни, а слутња слатка У мени задрхтала.

Или да си недочитани роман

О човеку који је

Све жене волео, ил стег огроман Потонуле галије.

Чини ми се да ни постојао ниси, Но ми је дочарала

Жеља визију; и да чежња ти си Моја, што ме варала.

Да се између ових редова

-Упорно лик твој не јавља;

Да се у одјеку свију тонова Име ти не понавља.

Да топле акорде музике сваке Глас пуни твој не мути; Да у шумовима свима кораке

"Твоје слух ми не слути.

„Да кроз окна сјајна знане кафане

— Међу стотине глава Не згледам власи ти мрке проткане

ЧОдблеском дима плава,

Или у тишми шетача не спазим

чСтас твој чемпреса хола; „Да те кб привиђење не налазим

Крај својег радног стола.