Trenuci i raspoloženja

134

ДАНИЦА МАРКОВИЋ

Преживела сам урагане страсти

И сва блаженства аскетских подвига, Химере дивне, ругобне сабласти, Победна лука и срамнога ига.

Упознала сам дивна надахнућа Омира древног, Дантеа, Бајрона, И свих генија од Анакреона

И све екстазе и болна чезнућа.

Овладала сам царством хармоније: Још од Орфеја и звука сирена До апенинских топлих кантилена У песми свакој било моје бије.

Отворила си ми врата Сезама, Саздала вртове Никотрисине, И свих уметности синтезама Открила недогледне висине.

Однела ме у просторе без краја, Што их мисао још није дотакла; Одвела ме до у понор пакла

И да пред двери наслућена раја.

Да ми познања светлост сине јасна — На врхунцу белог усијања твог Да си ти искра огња. горостасна,

Да, машто, тобом, у мени је Бог.

МАШТАЊЕ О МАШТИ.

Ти си плодна њива, која ме храни,

Ти пијавица горостасна,

Која крв моју сише,

Ти си штит мој што у борби ме брани;

Ти си грозница сладострасна

Што снагу ми урнише,

Ти си благослов неба и дар драгоцени, .

Ти си проклетство. адско и намет, немарни.