Trenut večnosti : pesme

104

На сунчаном зраку ничем, Немам оца, немам мајке!“ Под прозором ја ти певам Кад се из сна првог будиш, Ја ти певам о ономе За чим млађан увек жудиш: О покољу, љутом боју, О победи, ратној слави; Ја ти певам о милости, Рајској сласти и љубави. А када ти дође воља Да се млађан провеселиш, Уз дахире ја ти играм Како оћеш, како желиш. Ја сам она Бајадера Што ти црну кафу кува, Коња спрема, сабљу чисти И оружје светло чува. у густом диму праха Ја ти пуним џевердане, Ил крваво рубље перем Када љути бој престане. ја сам она, што с вечери Леже ниже твојих ногу, Крај отвора од шатора, олећи се за те Богу; А када ми у милости Пружиш твоју руку смелу, Ја је љубим од радости, Лижућ са ње сузу врелу! Ја сам она, што се жури На брзоме ату с тобом, Што би за те млађан живот, Заменила црним гробом! Ја сам она, што те бодри, Што ти мушку снагу крепи; Ја сам твоја робињица,. У пустињи анђо лепи! Ако имаш верну љубу, Слушкиња ћу њојзи бити,