Trenut večnosti : pesme

114

И већ ено, како Арап С Нахалимом војсци стиже, Пред витешку мушкобању, (Ступајући смело, ближе...

(ООдалиска — цветак вити, јунакиња — мома лепа, Амазонки гласом тепа:

Бајадера. Робиња ћу твоја бити!

Кара-Ђузија. Не робиња! Таква жена, Која у смрт смело гледи, Која драгог верно чува. (Од свег блага више вреди.

И нека је проклет онај, Ко за новац тебе даје:

Да те други грли... љуби.. Прекупљује и продаје!

Бајадера.

(Ох, немој га клети тако, Нек му туга буде плата; . , Кад је мене теби продо Није им'о сабљу... ата!.

Кара-ђузија. Са оружјем и на коњу Поред мене ти ћеш бити, У слободи нек си увек, Ни одког се немој крити.

Ал ме немој оставити Ни за чију љубав више, Ни из страха, ни по вољи, Без мог знања, ни падише!