Trenut večnosti : pesme

1217 УП.

Може л бити већа Мусломану слава И јефтиниј откуп Од ђаурских главаг

— Тако Саиф мисли Спокојан у миру, Кад весео оде

У табор везиру.

Па у првој битци, Пре нег почне бура Пашће до тридесет, Четерес Ђаура.

И прости војници, Алаху у славу,

За жут један дукат Донеће ми главу. —

Хеј свака је жена

Богу само намет,

Дугачка јој коса, кратка јој памет.

Па и Амазонка, Шта је памет њена, Обична је глава, Није ван свих жена 2

— У рату, у боју, Убијства су шала; Ту не вреди човек Ко бубица мала.

Шта су људске главе Ко их верма туна, Ко о њима води Још неког рачуна 2