Trenut večnosti : pesme

151

— Амазонка црна, Муслиманска змија,

Шта требаше више Без својих делија...

Већ, сутрадан, рано, богом“, рече свима; Опрости се лепо И са везирима...

Свршила је она

(Све посланство своје, Две стотине равно

Њених мртвих броје...

И јуначки синци,

Што их код ње беше, По заклетви својој

За славу помреше.

Борише се храбро, Шта су друго знали На бојном су пољу Сви до једног пали...

Последње остатке Витезова мили, Ономе ће дати, Чији су и били...

И доиста беше Његова љубовца, Јер је исплатио о последњег новца...

Није тешко било Издржати пута,

За мртваца беше Добра зима љута...