Trenut večnosti : pesme

Е ЕЈ Бледи месец небом сија, звездице поглед маме, Провирују и трепере, з кумовске светле сламе — У даљини вашре оре; Све је немо и у тами, Не виде се дуги пути, Нит се чује лавеж паса, природа сама ћути, „Душе гласно не товоре... Ко то, тамо у даљини, | Као авет пољем лута; Ко се вере по врзини, Уз јаруге и ван пута;

29

Ко се крадом ближи стражи 2..

Црна женска силуета, ојој душу туга мори; Нема као камен тврди, Нити дрхће... нити збори;

— Мршва сина мајка шражи ..

А кад приђе једном лешу, Коме тане мозак здроби; Разрогачи мајка очи, кроз таму узвик проби: „Мој јуначе, мили сине!... Тек што рече, али стражар ___Да одагна мајци јаде... — Аустријска пушка плану, оред сина мајка паде.. ршва своје ошаџбине!..

“

1926.

САРА о о