Trenut večnosti : pesme
Download:
Enzeigen in BnLViewer
68
„Ти хоћеш правду, ал ја се светим,
Освета ми је сласт; Не ћу да чујем за твоја права, а углед и за част!“
Кад ово рече, као да га неста, (Сећам се, добро знам; Пред собом видех ужасну слику, Лубању, костур сам...
И гледах немо у сабласт ову, Ал не чух речи звон;
Запитах себе као у страху: „је л ово он2г!...“
„Нашто му, рекох, освета горка; евиној деци јад 2 Чему се нада тај бивши човек, У таком стању садг
Људи су лишће што тек ужути, С јесени чека пад;
Што неко пада, а друго чека, — То нам је цео над.
Па, ипак, зато освету горку хладну као лед, Просипа, бесно и без милости, Великаш стар и сед...