Trgovinski glasnik

Број 118.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страна 3

Одржани су патриотски говори тражили одобрење да се врате на станцу да врше летове за време „а Ф° б У Мехмеда Другога Сва1своје огњиште. 'бављења рускога цара варош је богато украшена. Тур- Истрага по догађајима у Кара- Услед киша, које непрестано паски свет ]е одушевљен али јс у| оуруну још се врши. Више грчких дају, јавља се о поплавама са свију миру И потпуном реду одржања, провозних лађа отишле су јуче из страна. Цариграда кроз Босфор враћајући се директно у грчке воде.

светковина. Енглески ратни брод пред Драчом. Мондон 1 јуна. [ Оклопњача „Дефало", којом командује адмирал Тромбриџ, добила јр налог да одмах иде у Драч. Преврат у Албанији. Рим 31 маја. Агенција Стефани има телеграм из Авлоне, да се варош Лусцинија побунила и да је истакла турску заставу. Добровољци из Авлоне отишли су са два топа на Лусцинију. прач 31. маја. Примеђује се живо кретање устаника на брежуљцима између Расбула и Каваје. Тврди се, да бунтовници којима ксмандује Ариф Хикмет располажу са више топова. Ђурковић, председник драчке општине, ухапшен је јуче пошто је претходно код њега изнршен претрес. Истрага се води. Запетост из.чеђу Грчке и Турске. Цетпње , 2. јуна. Овамо су стигле седам топовња ча, које су биле поручене у Француској. Министар војни службено је објавио ступање у живот закона о

КРИЗА У ФРАНЦУСКОЈ. (Извешшај Сриског Пресбироа)

Дочек цара Николе. Констанца, 2. јуна Чим се руска ескадра поЈавила на видику, а то је било око 8 изјутра, одмах је шалуна , на којој се налазило нарочито изасланство отпловила пред царску јахту. Очекујући долазак ескадре у

Поенкаре позвао Вивијанија. Париз, 31. маја. Поенкаре је данас пре подне пристаништу чланови краљевске

позвао Вивијани-а, који се примио породице стигли су у павиљон мисије за састав новог кабинега. за дочек. Краљ Карол, престолонаследник и принц Карол носили су руске униформе. Само је Париз, 1. јуни. 46 особа иуишено у иавиљон за дочек. У 9 ситш и 40 м. царска јахта „ СтандариГ ушла је у пристаниште у пратњи друге јахте „ Алмаз “ а зато време ратне лађе коЈе су пратиле јпхтс постројиле су се у пристаништу према румунским ратним лађама. Царска породица налазила се на крову јахте „ Стандарта и иизмењивала је поздраве , а у 10 сати пре иодне искрцала се на суво. Румунска краљевска породица одмах је изашла на сусрет руској царско/ породици а за то време војна музика интонирала је химну руску и румунску. Руски цар и румунски краљу двамаха срдачно су се загрлили. Цара прате ве

Нови кабинет.

Нови кабинет овако је састављен: Министар председник и спољних послова Вивијани; Министар правде Бијевни Мартон; Министар унутрашњих дела Малви; Министар колонија Ројно; Министар тр говина Томсон; Министар грађевина Ренулт; Министар привреде Форнанд Давид; Миннстар просвете Огањер; Министар финансија Нуленс; Министар војни Меси ми; Миннстар марине Готије; Министар рада Кујба. Државни подсекретари су: војни, Лорек; лепих вештина, Далимије; унутрашњих дела, Жакија; трговачке марине, Ажам; спољних послова, Абсл Фори.

регрутима из класа од 1887 до 1893, који нису служили у војсци. а министри ће се данас у 11 сати Бродарске радиошше и фабри пре подне представити председни ке предате су англо-отоманском ку републике. друштву, које је отпочело рад сходно конвенцији. Грчка нота, о којој је већ јављено не даје никаквог рока за одговор, само тражи да се у најкраћем року престзне са гоњењима

Службене новине објавиће да -\ Ли ке књегиње Олга, Татјана, Анас указ о саставу Минисгарства, настасија и Александра царевић

ЦАР НИКОЛА У КОНСТАНЦИДелегат принца Карла и Сазонова. Констанца, 31. маја.

Принц Карол стигао је овамо Грка" иначе' грчка влада скида са "је^синоћ стигао у^Унге- ^а^рТње^комГсу присуствовали

Алексије и многобројна свита. Кад су изашли на суво, цар, краљ, престолонаследник извришли су прсглед трупа које су одале прописну почаст, па ]е у службеном иавиљону извршено међусобно иредстављање. Затим је цео службени 'свет отишао у саборну цркву, где је одржано бла-

сеое одговорност за последице.

— , — ~ цела царска и краљевска иороПорта још није на ту ноту дала ни и [а "'° нровео ноћ. Данаспре, , изузев руског пресшолонаодговор. "одае посетио ЈС варош Јаш па Је с ЈЈ дни / а Бл (Царење ,е одслу. после нарочити,"' лтгмгтлг.ог .1 г ј ј \ Председник општине А|ваде те- за Конс и „ леграфисао је великом везиру, да - - Ј је услед доласка Талат беја исељавање Грка престало. Грци из краја Едремида, који

после нарочитим возом отпутовао •> Г п Ц и- р Ј жио владика доњег Дунава Ни-\ за Констанцу и овамо е стигао , ^ , око 10 стгп вече ф°н. На олагодарење јс царска и краљевска иородица опшшла иу^Аероплани у част цареву. тем на коме је био ностроЈен' Букурешт, 1. јуна. дуилм рад труиа. При иролазу су се иселили на Митилену теле- Шест аероплана одлетели сују- цар се дивио држању иука црвеграфисали су великом везиру и че изјутра из Букурешта у Кон- них хусара. Краљ /е наредио да

се зауставе кола и дао је томе пуку име цара Николе Другог. После благодарења био ]е интиман доручак у навиљону краљице Јелисавете, а за то време је иредседник министарског савета давао доручак у част Сазонова у оиштинској касини. Време је било дивно и дочек ванредно срдачан• У четири сата ио иодне служен је чај на јахти „ Сандарду “ а у 6 сати ио иодне била је велика смотра труиа. Краљ је одликовао Сазонова ирвим степеном ордеча Карола Првог а руског иосланика Покловског ирвим стеиеном румунске звезде. На војној смотри која је одржана у част цареву, краљ Карол дефиловао је на челу труиа. Присуствовала ]е неизмерна маса свата, којп је одушевљено иоздрављала а и цара и краља. Цар је иримио у аудиенцију Браћана и Порумбару — а краљ Карол иримио је у аудиенцију Сазонова.

РЕКЛАМА У ТРГОВИНИ. — Бран.чо Ивезић, Берлин ( 3 ) Ако узмемо који лист и бацимо поглед на огласну страну, видећемо да готово сви већи огласи урамљивањем желе постићи успех. Кад је на тој страни већ шест урамљених инсерата, седмоме неће баш ништа користити ако и он буде уоквирен. Вероватно више би био упадљивији, кад у том случају не би имао никаквог рама. Један инсерат да би паоуочи, мора бити уочљив. Црни оквир или ма какав други може бити добар, али се трговац не сме ослонити само на то, он може лепим рамом оградити текст свога огласа, али не сме веровати да је тиме све учинио, да оглас привуче читаоца. Исто што смо рекли за оквир важи и за указивање на важне радове познатом руком Читалац се не интересује баш много за то. Много руку штете само успех. Боље успева, кад инсерат има више празног — белог — простора. (Огласи Д. Ђукановића и Комп., само штета што су у многим листовима врло рђаво сложени.) Дакле велики празан простор са малим текстом у средини

но брзо старе некоје ллавуше, чије се године тешко могу погодити после тридесете. Премда она још не беше ружна, малп подбула, са уморним из гледом, тако је очувала пређашњу безбрижност, која сад личаше на немарљивост. Сесилија је желела да одмах приступиј преговарању. - Ето ти чоколаде... Ја сретох господина Фромана на улици;он је тако[ Добар и милостив, да се заинтересоваој мојим планом о најимању собе, у којој би и ти радила заједно са мном...ј Тада га ја замолих да свратимо за ко I ји тренутак к теби, да бисмо те наговорили да не отуђујеш дете. Тивидиш ја ти отворено говорим истану. Норина се узбуди и стаде протестовати. — Каква је то сад историја? Не, не, ја нећу да ме нико мучи; ја сам и без т ога довољно несрећна. Матеја се одмах умеша, рекавшијој, да се у њеним годинама неможе више настављати весео живот, те ако би се опет вратила пређашњем уличном жиВ0Т У, морала би преживети још дубљи пад. Она се сложи с њим, отпочевши 53 с много горчине прича о свом жиВ0Т У, као разочарано женско, које од мушкараца очекује само сиротовање,

лаж и злостављање. Она беше свесна сурове стзарности, у којој се разбијају сањарије о слободи и богатству, којима се успављују толике лепе париске раднице, пропале у радионици, жељ не да се продаду скупље у нгди да ће и саме доћи до раскоши, коју у излозима великих трговина гутају очима Затим су принуђене да живе уличним живогом, добивши као једину паграду за сеоју лепоту ове страшне трудноће — ову децу, од које се старају да се растану бесне, што су преварене. Сад се она узбуђиваше и љућаше: она нема ни коре хлеба, не може да предузме пређашњи посао; изгубила је младост и наду на бољу будућност. Али шта да се ради? Упала си у блато, па куд ћеш, седи у њему! — О, тако је, гако је, доста ми је овог псећег живота. Кад је човек млад, мисли да је то тако весело, тако занимљиво, а међутим живиш полусита, и не говорећи већ о свакоЈаким гадостима.. Знате ли да ми је сад то као камен о врату. Дакле, нема се куд, издахнућу у овој јами. Не може се побећи, то ме чека, и ја ћу се вратити и живећу као и пређе, док ме не нађу у каквом углу и не дотуку ме у болници. Она изговори све ово с дивљом енергијом женске, пред којом је јасио

устало привиђење будућности. Затим погледа у дете, које непрестанце сисаше. — Нека иде својим путем, а ја ћу својим. Нећемо да сметамо једно дру 1 гоме. Глас јој постаде мекши, а преко ожалошћена лица, као сенка, пређе израз бескрајне нежности. Матеја зачуђен, опазивши да је у њој никло ново осећање, које она не исказује, похита да настави: — Нека иде својим путем, то је садј најкраћи пут к смрти, сад, кад сте већ почели да га дојите. Она се опет расрди. — Зар је то моја кривица? Ја нисам хтела да му дајем сису. Ви знате, какој ја мислим о томе, ја сам побеснела и умало се нисам потукла с госпођом Бурдје, кад ми га је она силом мет-1 нула на руке. Шта сам могла чинити после тога! Он је јадник толико ври штао, њега је толико мучило моје од-Ј бијање, да сам подлегла и дала му дај мало посиса, одлучизши се да му ви-; ше не дајем. А сутрадан је опет то-1 лико узвриштао, да сам морала наста-Ј вити дојење... Све је то за моју невољу. Нису ме пожалили учинили су ме још несрећнијом, јер ће скоро доћи дан, кад;

ћу се ипак морати оцвојити од њега’ као и од оно двоје. На очима јој избише сузе. Ово беше доста често понављана историја неудате матере, коју су нагнали да неколико дана доји дете, у нади да ће је чвршће привезати за њега. Главни је смер при том да се спасе дете, пошто нема боље дојиље од рођене матере. Она инстиктивно осети, да они вређају њене осећаје, отимаше се викаше, уосталом потпуно разложно, да не треба почињати посао, који се мора затим напустити, Али чим је попустила, она је била уловљена, њено самољубље би побеђено, њега стадоше запљускивати таласи жалости, нежности, иаде, који морадоше савладати њено срце. Јадно мало биће није било много тешко оног јутра кад су га, сухоњава и бледа, први пу спустили на њене груди. Од тада су га мерили свако јутро, а на зиду више кревета записиваху његову тежину. С почетка се мати мало ннтересовала таблицом, бацајући покаткад на њу равнодушан поглед. (Наставиће се)