Trgovinski glasnik

Број 122.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страна 3

тмени Мађар о односу између Италије и Аустро-Угарске, па да после пређемо на две незапажене околности, о којима Не бити прво реч у „Трговинском Гласнику". Мађарски политичар рекао је следеће; — Политичари и дипломате мисле, да ће до сукоба између Аустро-Угарске и Италије доћи због Албаније. Нема^ сумње да је и Албанија камен више| за спотицање,али ће прави узроксукоба; бити ока обавеза, коју је Италија на себе примила према Тројном Споразуму г,ре његова пристанка на талијанскуЈ војну против Турске ради освојења Триполитаније. Две врло јаке околности говоре да је Италија само номинално у Тројном Савезу и да је дефакто у Тројном Споразуму. Прва је околност та, што Тројни Споразум, који је на води много снажниЈИ од Тројног Савеза, не би пристао на осваја ше Триполитаније, да се Италија није обвезала да ће у згодном моменту стати уз Тројни Споразум а против својих данашњих савезника; а друга је околност пак та, што је за ту талијанску војну знао Тројни Споразум као несавезник, а није знала Аустро-Угарска| монархија као савезник. Мађарски је политичар осим овихј неоСоривих разлога навео још и то у корист свога тврђења — да и инте|реси Италије императивно налажу Игалији такав поступак, јер се интерес Италије нигде не коси са интересом Тројног Споразума а са интересом Аустро-Угарске напротив врло јако. За постојећи уговор рекао >е, да уговориј само дотле имају важности, док се не сукобе интереси, шго се види најбољеј из саме намере Аустро-угарске монархије, која је била спремна да нападне своју савезницу Италију за време талијанског-турског рата а за време постојећег савеза. Да пређемо сад на догађаје, који су незапажени, а о којима се мора водити јако рачуна. Престолонаследник Фрања Фердинанд и цео његов генералштаб са шефом бароном Хецендорфом неизмерно мрзе свог савезника — Италију. Они^су Италију у више махова хтели напасти. За време анексије Босне и Херцеговине и за време талијанскотурског рата стари монарх Фрања Јосиф једва је био кадар да спречи рат. Његове кћери и унука, ћерка бившег престолонаследника Рудолфа, недељама су седеле и чувале старог монарха од тог судбоносног корака Оне никако нису пристајале да се стари монарх излаже душевним потресима. Оне су ,на крају крајева и победиле. Кола су се у то време скрхала на барона Хецендорфа, који је на захтев Италије и Немачке уклоњен са положаја. Од тог времена стари монарх је пренео извесна права на престолонаследника Фрању Фердинанда. Данас он врши суверену инспекцију над целом армијом. Хецендорфа је вратио. У Бечу и Конопишту данас говори се самс о рату са Талијанима. По причању посвећених, у велико се спрема на ту војну. Тамо се пре три дана истрчао „Пол. Рундшау" и признао, да монархија стоји пред ратом против Италије. Тај је лист престолонаследникова телефонска ушица. Та је вест остала незапажена у европској штампи, Сад тек долази оно што је најважније. Престолонаследник Фрања Фердинанд наредио поверљиво официрима да спреме војске на рат (против Италије и да пробуде у њих мржњу против Талијана. У вези са том наредбом официри држе читава предавања по касарнама доказујући да је ^Италија непријатељ ч Аустро-Угарској и да ради на подели монархије. Зашто треба то нашем суседу и да ли би та војна била популарна, о томе с Утра. ноизул

ДОГАМЈИ НА БАЛКАН5 (Извешшај Српског Пресбиро-а) Порта и патријаршија. Цариград, 4. јуна. Сигурни извештаваји гласе, да је руска амбасада предузела да посредује између Порте и Патријар шије, за поновно отварање грчких цркава и школа. Патријаршија је одговорила да ће то извршити само под овим условчма: Повраћај исељеника на њихова имања, накнада за претрпљену штету, престанак бојкота и гоњење Грка и најзад озбиљне гарантије за будућност увођењем европске комисије, или како други веле увођењем руско-енгдеске комисије, која ће пазити да ли су извршени предњи' услови. Патријаршија ће чекати осам дана а затим ће послати афтокефалним и англиканским црквама депутацију под предвођењем митрополита са Кипра, да изложи ситуацију и тражи помоћ. Грчко-турски односи. Цариград , 5. јуна. Последња Портина нота, која је предата свима овдашњим стра ним амбасадорима а коју је потписао велики везир гласи: „У суштини догађаји, о којима је Грч ка јавила Великим Силама, не одговарају истини. Порта усваја да су догађаји, који су произведени имали за последицу исељавање хиљадама особа са територија, које су заузеле балканске државе и који су морали иселити се у Анадо лију. Али је добро држање становништва Анадолије и сувише! добро познато, да се могу прет-ј поставити догађаји о којима је Грчка доставила Великим Силама.| Порта излаже мере, које су предузете, нарочито за време инспекционог пута министра Талата у| Једрену и у Анудолији. Благода-ј рећи његовој активности узбуње-! но становништво умирено је. Пор-| та је изјавила, да жели, да се провере њена тврђења, па је тражила да изасланици прате Талата на његовом путу. Изјављује жељу да и други делегаги из сваке амбасаде буду послати у Маћедонију, да се увере шта трпе Муслимани и да констатују да ли Турска може бити кривап или ко други за изгреде, који су изложени јавном негодовању." Држи се да ће амбасадори др жати скуп, да спреме одговор на ову турску ноту. Беч, 5. јуна. Дагблаг" дознаје да је аустро угарска влада заједно са осталим Великим Силама интервенисала у Цариграду и у Атини у помир љивом смислу, те се сада нема никаквог разлога за колективни корак Великих Сила, јер су све Велике Силе сложне да раде у корист одржања мира. Цариград, 5. јуна. Порта је јуче изложила својим амбасадорима на страни да предаду владама код којих су акредитовани ноту, у којој се излаже, да је грчка влада претераним вестима о емиграцији Грка раздражила јавно мишљење, док отоманска влада чини све што је могуће да спречи емиграциони покрет. Ако Велике Силе желе могу упутити министру Талату своје представнике да констатују ситуапију. Изгледа да је на предлог Портин повратак Талат бејов одложен.

Атина, 5. јуна ! За време своје посете код Министра Спољних Послова Штрајта Галиб беј је говорио о новим мерама, које је предузела Порта противу гоњењаГрка. Овемеренарочито се састоје у кажњавању турских чиновника. Оне тако рећи| сачињавају службено признање кри вице турских власти за та гоњења. Турски посланик у Атини, том приликом није ниппа говорио о одговору Порте на грчку последњу ноту. Према извесним извештајима, који су добијени из сигурних извора одговор Портин још није формулисан, јер су Велике Силе настале да тај одговор буде задовољавајући. По себи се разуме, да трчка влада пре но што изјави ма како мишљење, чекаће на одговор Турске. Она неће сматрати за задовољавајући одговор, који би садржао какву изазивајућу фразу или непризнавање права Грчкој, да се меша у унутрашње ствари турске царевине. Тек по предаји одговора порте, криза ће се покренути добрим или рђавим током. Држи се да се одговор Портин не може очекивати више од 24 часа. Берлин, 5 јуна Волфоа Биро има телеграм из Смирне, да су постављене мине при уласку у залив. Берлин, 5. јуна Службено се јавља, да је немачка влада изјавила, да пристаје на предлог Турске, да се повер љиви људи из амбасада Великих Сила пошаљу у Малу Азију те да заједно са Талат бејом или сами изврше истрагу о ситуацији Грка. Лондон, 6. јуна Рајтеров Биро јавља да је сазнао из дипломатских кругова да је последњих дана стигао у Енглеску извесан број турских официра да купе тамо 120 хиљада тонаугљена и четири до пет лађа, које у случају рата могу послужити за транспорт трупа. Борбе око Драча. Париз, 5. јуна. Дописник „Ле Журнала" јавља да су се побуњеници намерно повукли од Драча, да изазову Видове присталице из утврђења на повољније земљиште, који је план и успео, јер је око 1000 Мирадита предузело одмах ОФанзиау а побуњеници су их опколили искоросве поубијали и заробили. У Драчу је завладао велики страх, јер остаје скоро без одбране. Хавасова Агенција јавља, да су Мирадити сасвим потучени на висовима Газбула. Беч, 5. јуна. Из Рима јављају, да је „Ђорнале Д, Италија" објавио једну депешу из Драча, којом се јавља да су јуче у 5 сати по подне устаници били господари ароши, али нису хтели да заузму варош, да не би дошло до међународног сукоба. изјавили да не могу да се боре про тиву бројно јачег непријатеља. Устаници су опколили варош и изјавили да се неђе повуђи све док из Драча не оде кнез Вид. Од Малисора погинуло је 300 а рањено 250. Сто педесет их се подавило у бари у близини вароши. прач, 5. јуна. Јуче пошто су отишли устанички парламентари, кнез је наредио холандском мајору Крону да у свануће нападне свом снагом на положај Газбула. У три сата изЈутра Малисори и Миридити нису хтели да послушају налог за наступање, Мајор Крон са двадесет жан дарма , два топа и добровољцима као послугом топовском, наступао је с оне стране моста на путу за Шијак и отворио је ватру противу непршатељских положаја. Око 9 и по сати пре подне, око 1000 Малисора и Миридита пристали су да се придруже Кроново / колони. Снажно потпомогнуте ватром двеју батерија, коЈе су биле постављене више вароши, владине трупе наступиле су са Једним топом до на 300 метара од непријатељског положаја на висовима Газбула. Наједном, око подне неприЈатељ је на три места извршио контра напад противу трупа мајора Крона , које су биле као кишом обасуте устанич ким куршумима, а устаници су били заклоњени на својим положаЈима и имали су две митрељезе, заузете у борби код Шијака , У исто време на висовима око Драча отиочело је живо пушкарање између предстража обе стране. Наступање владиних трупа претворило се у нагло бегство. Добровољци су сакрили онај топ из кога су пуцали. По наглом повратну Миридита и Малисора настала је паника у вароши; већи део становника већ је био спреман да бежи. Мир је почео да се повраћа кад се видело да устаници не напуштају своЈ положа]. Пушкарање је трајало до после подне исиресецано ватром из топова који су бранили варош. Кад се видело бегство Малисора и Миридита, наређено је да се искри,ају двеста аустро-угарских и двеста италијанских мрнара за заштиту кнежева двора. Губитци устанички много су мањи од губитако владиних трупа. Аустро-угарски и италијански марински лекари организовали су болнииу, на интервенцију енгле ског адмирала. Џамија у Драчу иретворена је у болницу и у њој енглески лекари негујч до 20 рањеника. Очевидци причају да су велики губитци код владиних трупа ироизашли не само због одличних усзаничких иоложаја већ и због бољих војних вођа код устаника, што сведочи добра стратегиЈСка оргинизација. Црач, 5. јуна.

Црач, 5. јуна. Напад владиних трупа потпуно је про пао. Устаници су дошли до моста у близини вароши. Устаника око вароши има 5-600. Драч није у опасности. Беч, 5. јуна г Нова Слободна Преса “ има телеграм из Цгача , да Миридити и Малисори неће да се боре и дасу беже • ћи побацали своје оружје, као и да су њихове вође, међу којима се налази Иса Бољетинац исто тако бежали и

Лојдов паробоод „Гизела*, који је најмила арбанашка влада, овамо је стигао. Црач, 5. јуна Овамо су стигле сигурне вести, да се Пренк Биб Дода упутио из Љеша у Драч са 2.000 људи и артиљеријом. Неутралност Бугарске! Софија, 5. јуна. Бугарска Телеграфска Агенција