Trgovinski glasnik

/Р^ДКМШТВО М .Ј Ии**!Моеа 6р. 1» ТЕЛЕФОН 380 јсв.' ј'Н огласимл лбивл 1 см. и 1 СТУПхч 0-15 дин. •5Л1* ОГЛАСИ 110 ПОГОДбв твпла^вна писма н 0 примају С0 гЕДАН БРОЈ 10 пд

ЈА Ш орган беогрвдсне тргобпчке омладинЕ

ИЗЛАЗИСВАКИ ДАК СЕМ ПОНЕДЕОНИКА И ДАНА ПО ПРАЗНИКУ СТАЈЕ ЗА СРБИЈУ: ЗА ГОДИВУ ДИН. 24. ЗА АУСТРО-УГАРСКУ КРУВД 30 ЈА остлле ЗЕМЉЕ фр. 30. РугоиоЕ пе не враћа]? ЈЕДАН БРОЛО пд

БРОЈ 124.

5Б.0ГРАД, УТОРАК, 10. ЈУНА 1914. ГОД.

ГОДИНА XXIV.

ТРГОВИНСКЕ АГЕ6ЦИЈЕ

Народне Привреде нема ни потребе ни права да прави овде еку Каиру, АлександриЈи н Малтн. сперименте. Сем споменутог навешћемо још Ту скоро закључило је Мини- 2 —3 момента, из којих се могу, старство Народне Привреде један бар приближно, изводити закључ-

уговор са г. Душаном Поповићем, бив. директором Београдске Задруге, по коме је уговору г. По

ци о будућем раду ових агенција. Као активни директор Београдске Задруге г. Поповић закључу

повић примио обавезу, да, уз го- Ј е с Министарством Народне Придишњу субвенцију од 35.000 дин., вреде уговор, којим се штете иноснује трговинске агенције у Ка- тереси Београдске Задруге. Неиру, Александрији и Малти. ћемо испитивати, да ли је г. ПоЖеља Министра Народне При- повић имао оправдана разлога да вреде, да стварањем нових трго- сељути на Београдску Задругу, али винских агенција помогне нашој налазимо да је он као активни спољашњој трговини, за сваку је директор морао имати више обзира према установи чији је директор: Он није, смео баш у овом моменту дати Један доказ о томе,

похвалу. Друго је питање пак: да ли је умесна ова концентрација све три агенције у рукама

друге станице, зване Бистрик, под ове пруге, која чини да Аустрија вама се указује у јединственој па- може на три места за најкраће вре-

норами Сарајево. Били сте пре то га у њему, прошли његовим улицама и познали га. Ово последње нисте, ако га нисте посматрали са Бистрика и још више возећи се даље висином орловскога лета а уз Миљацку. У песми се пева како „ор’о лети поврх Сарајева..." Тако и мора бити. Орао и не лети ниско, а овде не би ни могао

ме нагомилати воЈску према нашоЈ граници. Подизање с наше стране пруге Ужице—Прибој више је него хитна државна потреба. Ево нас на етаници и на реци Увцу, ево нас на новој граници српској! Колико радосног осећања, колико оправданог родољубива поноса за душу нашу...

ниско летети, јер би био испод чо- гпррлв.птпр ШТМАРР века који би га посматрао с обе До ЈгНЛјАтШј ЈгШиЏг И стране клисуре, кроз коју се Миљаика провлачи улазеНи усред Са- 1 Представва трговачке Ноиоре ГоР 3 ^ 3, сподину Министру Народне ПриШто даље - путовање Је све извозу Ј, та н „ 3 кових занимљивиЈе. Пролазите кроза шуме четинара, од којих вас мора

крајева преко Солуна.

једнога човека; да ли можда нису Да ј е способан да ради против занимати нарочито десна страна Трговачка Комора је поводом преплаћене оне услуге које нам интереса својих комитената. пута. Тек сте минули један мали] реферата који је добила од свога дају те агенције; да ли је г, По- Ту скоро учинио је г. Поповић тунел а на вијугаву путу, који се Одељка у Скопљу, упутила Гоповић баш погодна личност за Две карактеричпе изјаве: приметно спушта све ниже видите сподину Министру Народне Приовај посао? (1) да Србија треба да напусти већ три друга тунела, кроз које вреде, представку следеће садр0 концетрацији трговинско а- идеју о сточном извозу за Еги- ћете за мало тренутака пројурити. жине: гентурске службе било је већ го- пат; и — Главни део пута односи пак ре- „Житарска трговина је најважвора у овом листу*) Ми данас ( 2 ) да агенције у Каиру, Алек- ка Праче: где се она вековима нија бранжа трговине новпх кранећемо понова у то улазити, већ сандрији и Малти не вреде ии- пробијала кроз величанствено сте- јева, јер како је земљорадња нај-

ћемо само навести закључак до кога се раније дошло и који гласи: да се концетрација у трговинско-агентурској служби не да извести, и да је штетна. Сума од 35.000 дин. која се да'|е г. Поповићу на име годишње субвенције, по нашем мишље њу, сувише је велика. Према искуству које се има том погледу, овде се ни у ком случају није смело плаћати више од 15.000 динара т.ј. 5.000 по свакој агенцији. Државна је каса дакле оштећена са 20.000 дин. годишње. Прелазећи на оно треће питање, на име: да ли је г. Поповић био погодна личност за овај посао? ми морамо учинити једну претходну напомену. Нама би било врло пријатно, кад не бисмо морали улазиги у ово лично питање; али ако се жели да да колико толико потпуна оцена Министрове одлуке, онда се мора ући у ово личио испитивање, јер код установа ове врсте личност игра врло велику улогу. Господин Поповић провео је прилично дуго време као заступникуправникау Нар. Банци Управи Фондова и Београдској Задрузи, а ово су места, где се најмање може научити оно, што је потребно једном трговинском агенту. Тако на пр. представља Управа Фондова једну установу, у којој се све ради механички, по једној утврђсној игеми, а овакав рад не може поднети за трговинске аген ције. Г. Поповић долази дакле на један нов, њему непознат посао који има тек да изучава, — године пак у којима се он налази не пружају највеће наде, да ће он тако брзо, или уопште да ће моћи проучити овај нов занат. У сва-

шта, ако се истом агенту не да ! ње и романтичну клисуру, туда је главније богатство овдашњег стаи солунска агенција. извршено и трасирање железничке новништва, жито је онај артикал 0ва тврђења могу бити тачна:Пруге Сад се кршеви и орлови од кога зависи целокупан привреили нетачна, — али онај који их уздижу изнад ваше главе, Јер вас дни живот овамо. као тачна сматра, не сме и не је пут свео у низину и ви се за- Када је жетва добра и када је

треба да закључи онакав у^овор, уговор баш о тим агенцијама за које верује да не могу радити. с.

С ПУТА СШЈЕВО-ШЦ. (Писмо „7 рговинском Гласнику"). На граници 1. јуна. Први пут у веку ирођох једним од најромантичнијих крајева вас целе српске земље, под којим разумем пут од Сарајева до Увца, до нове српско-босанске границе Слушао сам више пута о природним лепотама овога краја, и сада морам потврдити да причање није ни у колико прелазило истину шта више има појединости које се по заслузи и не могу правилно речима насликати. Постоје две врсте лепота у при роди: величанствена и дражна лепота. Прва је она која осваја, заноси, понлачи за собом, изазива дивљење и оставља утисак: човек је мален — природа је велика... Друга нема те величанствености, она је малена, нежна, сићушна али пуна складности, она не изазива дивљење уједанпут него осваја поступно, лагано постаје неоценњива .умиљата, и на крају вас савлада, занесе. Величанствена је лепота тамо где се извија орлов лет — дражња је лепота тамо где прижељкује славуј. Никада се људи нису могли сложити којој врсти лепота треба дати првенство. Никада се неће ни сложити у том питању, у коме је, иначе, и непо-

нимате Прачом, тунелима, мосто- овдашњем житу осигуран извоз внма. С удивљењем морате заста- под повољним условима, онда је ти код појаве да неколико пута грговина напредна, а са њом и узастопце излазите из тунела, од- занати и све што живи од рада. мах наилазите преко реке на мост, Како овде нема никакве индустрис моста улазите у тунел, из туне- је, то варош једино живи од села; ла ступате на мост — и та се на ако сељак донесе на пазар жито изменична игра природе чуднова- и добро га прода, онда је и у то понавља. У један мах вам се чаршији живот јачи и живљи. јавља пред очима слика која по- Као што је познато овдашње казује како су се џинови играли жито ишло је готово све за Со-

требна слога. Пут је Сарајево—Увац испуњен ком случају пак Министарство сам0 ле потама прве врсте. Он је њима преобилан. Како се са главне жељезничке

*) Видети чланак: „Правилник о трговинским агенцијама на страни". „Трг. Гласник."

станице изиђе неосетно на висину

с природом: они су брдима загра ђивали реку а природа их је реком ронила... На целом овом путу, који траје седам часова, имате управо пуну стотину тунела. Они су, према томе, кратки и нису заморни, а при једној игри природе наилазите и на овај детаљ: између двеју станица вожња траје 25 минута и за толико минута воз вас проведе кроз 26 тунела! Прача утиче у Дрину код станице која се зове Пустипрача, и одатле идете тако исто поред Дрине све до Међеђе, где се у Дрипу улива Лим. Овде се железнич ка пруга рачва: полудесио се одваја крак поред Лима за последњу, пограничну, стлницу Увац, а полулево иде крак низ Дрину у правцу Вишеграда. Дрина је овде доста мала, т. ј. није то она Дрина коју ми познајемо, на пример, тамо код Зворника, где би могла бити и модерно пловна да није прнродних, других, сметња. Дрина нема свога извора: она постаје кад се саставе Пива и Тара, и одатле се удружене реке зову Дрина; тако посталу снажи Прача а за тим у знатној мери Лим, који је пре тога већ примио у се лепу и бистру реку Увац. Привредна је страна свега овога краја врло слаба, и само су чисто војне потребе определиле грађење

лун и то или за потребу тамошњих млинова (Алатинија и др.) или се одатле извозило транзитно за Грчку, Мисир а врло често директно за Западну ЕвропуДо ослобођења ових крајева, овдашњем житу је пут био слободан ка Солуну, и под режимом директних тарифа на железницама, оно је могло успешно да прокрчи себи прођу. После ослобођења појавиле су се одмах знатне тешкоће извозу жита преко Солуна; царинарница на грчкој граници, локална тарифа на нашој прузи Скопље—Гу менџа, висока тарифа на прузи Гуменџа — Солун, тешкоћа са грчким царинским властима, тешкоће у Солуну око истовара у лађама за транзитно, све то скупа не само да је отежало наш извоз жита тим правцем, већ га је просто онемогућавало. Известивши се о овим тешкоћама, ми смо сазвали ширу конференцију овдашњих житара, која је заједно са нашом извозничком секцијом на седници од 2. ов. мес. опширно претресала питања, на које све тешкоће наилази наша житарска трговина преко Солуна и начин како истој да се помогне. Резултати те наше конференције могу се свести у ово неколико тачака: 1. Извоз жита из Митровице,