Trgovinski glasnik

Страна .2

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 124

и целог Косова, пругом Скопље;дана, највише колико је потребно — Митровица, с једне стране, и да се изврше експедиције; пругом Куманово цело (Овче По- б.) Наши там. шпедитери немиље) — Скопље с друге стране о- лостиво наплаћују своју провизију тежан је услед тешкоћа добијања за извршену експедицију; за ту вагона код извозних станица; тре- врло просту процедуру наплаба готово редовно чекати по ћује 18 динара, као што се де15—20 дана да се добије празан сило Милану Вучићу житару из вагон да би се роба могла уто- Липљана, који нам је то товарним варити. листом доказао и ако не сме више Кад се узме у обзир да на овим'да наплате од 5.— динара од валинијама има не мање од 800 ва-ј г она. гона разног жита које би се могло 5. Кад наше жито после толико извести, онда се лако да појмити препрека доспе до Солуна, ту нас каквом се брзином креће овај ста ЈУ понова тешкоће; ако је за извоз и ако потраје овако, треба- Солун-локо, онда царинска манипулација за увоз, ако је за Солунтринзито, што је највише случај, онда ноновна процедура за тран-'

ло би читаве месеце да се то жи то извезе. 2. Кад се добије вагон и утовавари, онда се мора чекати док се зит0 > поновне таксе и шикане соисти експедује и док стигне у Скоп- Л У НСКИХ > Г Р ЧИХ и европских шпеље. И ако су све горње извозне Д ите Р а станице удаљене са по 40—50, и 0> Поред ових административнонајвише 100 кметара од Скопља техничних тешкоћа, које сметају често пута тај паркур траје више наш И3в03 жита као и врло виод 10 дана. 3. Кад стигну у Скопље, вагони остају још по који дан, јер услед малог простора на жељезничкој станици, која има свега 8 колосека,

соке тарифе оријенталске компаније за паркур Гуменџа—Солун долази и наша железничка тарифа ј са својим локалним ставовима. Тако, док је под режимом ди-| 3 прима и испраћа дневно по ТЈ!™™!,,! 10 ™ 14—16 возова,

није таксирала Један вагон жита

х т — суЈскЈоа, велике су тешко- 1Л ^ ће око араижирања вагона за Со У 10 тона Скопље-Солун са 575 лун. Овоме додајте уобичајени ја- гроша злзтих ' данас под Р ежи ' вашлук код особља 'у времену ма- мом ваше локалне та Р п Ф е и ви ’

невара, па ћете лако схватити да тешкоће, које ми имамо на жељезницама овамо, нису ништа мање него оне које се имају на жељезницама у старим границама. Кад се најзад вагони експедују

соких ставова на прузи ГуменџаСолун исти вагон плаћа 705 гроша зл., што чини разлику од 130 гроша зл. или око 30 динара зл. од вагона 10 тона, али није то све што наше жито плаћа сада више него пре, За Солун локо је 15 од

за Солун, онда настају тешкоће у ст0 царшЈа од вре ^„ ости; а ' ли мање Гуменџи код грчке царинарнице и се количиие ж н та извозе за локо Солун но за транзит Солун; и ту

Гуменци оријенталне компаније. Како се одавде товарни листови фрахтирају Скопље—Гуменџе, а не Солун транзито, то се мора извршити царинска и железничка експедиција на Гуменџи код тамошњег шпедитера, и то наши шпе-

је баш она тешкоћа којз скупо стаје наше жито. На име трошкова поред подвоза наш извозник плаћа од вагона жита за Солун транзито од Скопља и до утовара у лађу следеће;

дитери врше железиичку експеди-, , Тр ошкови око експедиције у ци]у а Јавреји цзрииску на Гу- Туме „ н и најмање „ у најпошт( ! ни У

менџи. Овде се појављују две врсте тешкоћа: а). Услед шикана оријенталне

Јем случају гроша зл. 30.2. Довођење вагона у Солуну на кеју гроша 25.3, Процедура при транзит у Со-

компаније, вагони остају по неко-1луну гроша 105.лико дана у Гуменџи и ако исти 4. За истовар у лађу гроша 17. не би требали више остати од 1 5. Хамалија гроша 47.—

6. За мерење гроша 14.7. За самсарину гроша 36.10. 8. Разни други трошкови предвиђени и непредвиђени за стварање олакшица гроша 25.9. Комисионеру који посредује између нашег извозника и купца који жито извози гроша 108,20 Свега гроша зл. 407.30 Или 14 - — дин. у злату од вагона, дакле за толико су још већи трошкови, него што су пре били. Додајмо овоме диференцију од подвоза у 30'—, онда излази да наше жито мора сносити више трошкова у 144 •—- дин. у зл. него што је пре сносило. Лако вам је појмити да под оваквим условима сваки рад у том правцу је немогућ. И оно мало! нашег извоза који иде преко Со луна, иде за то што апсолутно нема могућности да се упути којим дру гим правцем, на пр. Београду или Смедереву, јер велика даљина толико повисује подвозне трошкове, да се не може ни мислити, да се ова трговина упути тим правцем. Последица свега овога је нагло опадање цена свима житима на овд. житним пијацама тако, да се ретко памти да су цене биле тако ниске као сада. А с обзиром на то што смо у почешу рекли да је жито овде најважнији извоз богат ства, природно је што је овде трговина стала, и на свакој страни само се о кризи говори. Ово је један од највећих узрока данашњој економској кризи, која, овде влада, и која је још пооштрена наглом емиграцијом Муслимана, који смањују број потрошача, а сем тога односе са собом знатне суме новаца, који прибављају продајом своје непокретности и покретности, те и оно мало резерве! што је било понестаје, те тако свет остаје истина са имањем али без новаца. Како лак још ниЈе дозвољено никакво грађење услед плана варошког који још није готов, то има маса раденика који седе беспослени и разуме се сваким даном падају у све већу мизерију. Све нам то императивно налаже, да употребимо све мере да у њега унесемо што више новаца, а то једино може доћи само извозом жита, јер!

је то сада наш једини извозни ар. тикал. Да би се горњим препрекама стало на пут, мишљења смо, после консултовања са нашом извозном секцијом, да се умоле надлежни Министри да нашој жигарској тр. говини одобре и издејствују ове олакшице; 1. Како је локална тарифаједна од највећих тешкоћа на које наилази наша житарска трговина, што јој много повишава цену, то смо мишљења да кад се већ не уводи директна тарифа и не може да се дејствује код оријенталне компаније да она смањи своју тарифу, да у том случају Господин Министар одобри извесну рефакцију на сваки извежени вагон жита за Солун транзито. (Свршиће се)

ДОГАМЈИ НА БАЈТКАШ/ (Извештај Српског Пресбчро-а) Грчко-турски односм. Параз, 7. јуна. Дописаик „Њујорк Хералда* у Атини јавља да му је Венизелос изјавио, да одговор Турске на Грчку ноту чмни утисак да је Порта анимирана добрим намерамз. Мере које је Порта предузела, рекао је грчки министар председник показују да су наше жалбе и рекламације оправдане, те да зато не може ни бити питање о ситним догађајимз што би Турска желела. Венизелос је рекао, да се нада да ће гоњења Грка ускоро шрестати и да ће питање о повратку емиграната о коме турска нота ћути, бити уређено тако да ће се добри односи између обе з.ем.ље моћи васпоставити. Атана, 7. маја. Турски посланик у Атини предао је данас. пре подне Министру Спољних Послова писмену ноту, која изјављује да је турска влада већ отпочела и да ће продужити враћање Грка из Ајдина и околине на њихова огњишта. Овом нотом поново се истиче турски предлог о измени имања која припадају Грцима и Муслиманима, који су се иселили. Та имања оцениће мешовита комисија.

плодкост роман ол Емила Золе 119 Она пребледе као мртвац и шоља јој исклизну из руке. Боже велики, је ли могућно, да се сва њена срећа може уништити несрећним случајем? И опет страшна опасност заигра пред њом, и онај несхватљив унутрашњи дрхтај обузе је хладноћом, која је продирала до сржи. — Баш си луда, — ргче Бошен, засмејавши се својим суровим смехом, та није омнибус прегазио њега, него је он прегазио омнибус, кад већ стоји пред тобом и прича ти свој доживљај... Јадни Морисе, баш је ова твоја мати смешна. Та ја знам, како сам те солидно зидао, и затс сам сасвим миран за тебе. Тога дана се госпођа Анжелен врати у Жанвиљ заједно с Матејом. Кад су сели у вагон, она стаде, без видљива повода, плакати. Она се извини и прошапута као у полусну: — Имати дете и изгубити га; то је, зацело, велика жглост! Па ипак, оно се роднло, расло, родитељи му се 5ескрајно радовалиу току неколиких година. Али кад се иема дете, кад га иије било никад... О, боље је патити,

боље је оплакивати његову смрт све је боље од овог небића! А у Шантеблеу Матеја и Маријана су стварали, трудили се, давали живот новим бићима. У току последње две године они опет изиђоше као победиоци у вечитој борби између живота и смрти, стално ширећи и породицу и плодну земљу. У томе беху сав њихов живот, радост и енергија. Они суумели волети, бити здрави, остало се догодило по сили њихове воље, способности за рад, бодрости неопходно потребне за овај рад, који је творац и регулатор света. Али за последње две године није ни победа дошла без упорне борбе. Али и поред тога победа биваше све вероватнија и поузданија, у колико се простираше на цело имање. Првашње ситне бриге не узнемираваху више власнике; сад је главно било управљати разумно и правично. Ксеверу, на равници између Маријеске и Либлонске ферме сва земља је била њихова, ван њихова посада није било више ни џбунића: то беше про стран комад земље, око две стотине хектара, прндружених житним пољима, читавим морим? усталасана жита, прави краљевски парк с вечитим дрветима. Осем прихода од шуме, чији је један део сечен с пуном правилношћу

Матеја је хтео да искоришћује шуму на други начин: он спајаше путевима широке пропланке, претворене у пашњаке, где су пуштдна читава стада стоке, чија је нега необично успевала. Узавре и овде живот, поред читавих стотина животиња, које испуњаваху пропланке измећу дрвећа. Плодност земље доби иову снагу, штале се проширише, уредише се торови, количина средства за побољшање беше огромна, и она подиже пкодност од невероватности. Млеко се лило потоцима; без бојазни се могло поздрављати рађање деце; имало је шта да једу и чиме да се одену. А упоредо са сазрелим житом, шуме су шириле своју сенку, дрхтећи од вечитих семена, што су сазревала под овом сенком, над којом су се'лили моћни млазеви супчаннх зракова. к Остало је да се заузме последњи део земље — пешчане подине на и:-! точној страни имања, и онда би било завршено заузимање целога имања. То је била награда за све награде, и лишавање првога времена. У време кад је Матеја довршавао своје освајање, Маријана је радосно поздравила женидбу свога најстаријега сина, док се сама спремала да још једном буде мати. Као плодоносна земља она остајаше чак и дане свеје зрело-

сти, кад је њом рођено семе требало већ оплођавати живвт. Свадба деветнаестогодишњег младића, који се женио дивном осамнаестогодишњом девојком, завољеном још у детињсту беше дирљив празник, који заврши, мирисан као кита мприснога цвећа роман поникао на цвећем оличеним стазама Шантеблеа. На овој свечаности присуствоаало се осморо остале деце: одрасла браћа Дена, Амброаз, Жерве, који је у то време био завршио своје више образовање; најстарија ћерка Роза, четрнаестогодишња девојка, која даваше наде да ће временом постати здрава лепотица благе и веселе нарави, затим Клора, још једно, Грегоар, који тек што беше пошао у лицеј, не рачунајући двоје најмлађих: Лујзу и Мадлеиу. Из суседних села слегао се свет да види, како ће ова весела компанија ићи брату у сватове, И заиста је била дивна ова свздбепа поворка свеже и лепе, као пролетње цвеће, деце, при чијој појави је сваком срце заиграло од задовољства. Уоста лом и пређе, за време школског одмора, кад је с времена на време цела породица полазила на трг у оближње село, кад су се путем Фроманови возили на колима, јахали и јурили на точку с