Trgovinski glasnik

124.

ГРГОВИНСКИ ГЛАСНИ к

.гр

берликског финан ијског света оззјмо- риодске повишице мора положити ивима, које балканске држзве траже и спите прописане овим законом. У т0; ' 1 свом разговору добио је утисак Указним копдуктерима. које затекне како у свима балкаиским земљама по- овај закон у служби, срачунаће се пластоје више или мање тешкоће, које се та П о овоме закону. своде сједне стране на опаспу фран- Свк званичницИ) који буду имали цускуфииансијску политику, а с друге године служ бе, кад овај закон стране иа оскудицу новца на француским трговима. Финансијер је рекао да су балканским државама отворени толики кредити какви се са добром

савешћу никаД не би смели давати. Што се тиче тренутних новчаних потреба појединих балканских држава, у разговору је између осталога помену-

законима и височајшим решењима које су противне одредбама овог закона

ЈШ 1 л. зжаост чим овај зако " 1^714 у,

ступи у живот, не мораЈу полагати иснит за указно звање, односно за звање стзлног званичника, али за звање вишег чиновника морају положити испит. Они званичници, који нису свршили поштанско-телеграфску школу,, нам претплату од г. г, повеоеника мора]у иолагати испит за указно зва- ^ п ,, , г с ника. у Од т- Лраг С. Илића трг. Свилајнац

Уман предлог. Мађарорсаг" допео је члаиак др. редника горњег листа и опозиционог посланика, у коме доказ ује да €ч Аустро Угарска Монар ,, га хија најпаметније учинила кад би поиКраљ потпише, а обавезну силу добија С тала на деобу Албаније између Србије и Грчке за извесне трговачке концесије. Конзул

Члан 133. Закон овај ступа у живот кад

кад се обнародује.

Одговори администрације. Примили смо наплаћену и послану

ње, па ма имали и више од три го-

то и покренуто издавање српских ка- гине служ б е сених бонова. Да ли ће се та финан- .. - п Изузетно од прописа овога члана, си]ска операциЈа остварити, рекао ]е , 1 , Ј к V чиновници поштанско-телеграфски, који поменути финансиер, о томе се данас Ј . г . : пре супања овога закона у живот имаЈу одовуд не може ценити али ]е њихо- . _ . Ј .. ‘ , више од 10 година указне службе, прова опасност очевидна. Издавање боно-; , . . , \ ведене у поштаиско-телеграфско струва за отплаћивање лифераци^а услов-| 3 , љава само се по себи разуме губитке ци - а св Ршили су поштанско-телеграфза онога, који те бонове издаје, јер он СК У ШК0Л У или телеграфски курс, не има да плаћа не само интерес од 5 м0 Р а ЈУ полагати испит за вишег чи6 од сто, већ и нровизије, које потичу 110вника услед даљега давања бонова. С време- 1 Сви остали званичници и служитељи ном се тада развија оно стање, које се У свему подлеже одредбама овог закона. састоји у томе што спекуланти тргују с боновима, који никако и не постоје, тражећи прво купце а ио томе сеста-! рајући код индустрије, да бонове до

Члан 127. Станарина, предвиђена овим законом, почеће тећи од првог јануара пр-

тичне земље прими за нове лиферације. Јасно је да такав систем мора разривати финансије једне земље, те се већ данас може предвидети, да Србија, ако би се решила на такву операцију, мучно може рачунати на емисију свога зајма у Немачкој. Исто се тако поменути финансијер скептички изразио и о остварењу бу- виђене, вреде одредбе закона о чиновгарскога зајма. Он држи да се већ приликом преговора између Бугарске и не-

ве наредне године по ступању у живот овога закона. XVI Закључне одредбе. Члан. 128. За сва остала права и дужности чиновника, које нису овим законом пред-

мачке финансијске групе у Софији по казало да ти преговори немају изгледа на успех и да је министар Тончев путовао у Берлин да би онде издејствовао да се то бугарско наседање блажемотивише. ницима грађанског реда. Члан 129. Ако је која од кривица предвиђених ј овим законом учињена за време док овај закон није ступио у живот, судиће се по оном закону, који за кривца

дин. 848 » л Ристе Тодоровића трг. Параћим дин. 200 Од Призренске Банке Призрен, динара 318. Од г,г. Брзће Пандазијевић трг. Битољ. динара 184 Од г. ЈДимитрија Тодоровића трг. Урошевац. динара 108 Од г. Миливоја М, Вујичића трг. Петровац. дирана 90 Од г. Николе Костића трг. Курш > мли Ј а - дин. 36 Од г. Васе Богојевића трг. Тетово, дин. 32 Од г.г. Браће Манојловића трг. Топола дин. 60 Хвала и пријатељско поздравље. РАЗНО

Књижевност.

— Незапажено. Гроф Михаило Карол, мађарски магнат, председник незавишњака и рођак 1 енглеског двора и грофа Берхтолда, рекао је пре неки дан, да ће маџарски политичари безусловно ићи у Петроград ради братимљења с Русима и то за најкраће време, док се извесни по-

ПРОЈЕКТ ЗАКОНА

пошти, телеграФу и телеФОну.

(Свршетак) XV Прелазно наређење. Члан 126. Сви чиновници, званичници и слу житељи, који се затеку у служби кад овај закон ступи у живот, задржаће се на истим звањима и платама док се не преведу на звања и плате по овоме закону. На регулисање плата и превођења у звања по овоме закону имају право само они чиновници и званичници, који су свршили поштанско-телеграф ску школу или телеграфски курс. Ови ма ће се, од дана кад закон ступи у живто па за три године дана, срачу нати плате и периодске повишице по овоме закону и то: чиновницима према годинама службе по одбитку поло вине година проведених у поштанскотелеграфској струци. Који ће од чиновиика ући у категорију са основном платом до 1500 ди нара или у вишу категорију са основ ном платом од 2000 динара, одредиће Поштанско-ТелеграфскО-Талефон. Савет, према школским квалификацијама (које се траже за поједина звања, изу зев испита), способности и марљивости У служби и моралној јачини кандидата

буде блажи, а сви остали односи расправљаће се у смислу § 7. грађанског лови поов Ршав а ЈУ у народу. Том приликом рекао је својим отменим словенским гостима, да ће Мађари тра жити пријатељство балканских народа

закона.

Члан 130.

ТЕПЕГРАМИ (Извештаји Срлског Пресбироа) Париз, 10. јуна. — На доручку који је приредио министар марине у част руске мисије, коју предводи вице адмирал Русин, министар марине у својој здравици нарочито је рекао: „Ми пратимо са — Не забележено. — великом пажњом напоре, које Ру0 . 1 „Ј У Сомбору - у престоници богате си Ј а чини да У већа СВ0 1У П0М0 РЗа извршење поЈединих одредаба: жупаније био овкх данд ^ С ку силу и ми са радошћу пљеовог закона прописује нарочите пра- српских певачких друштава т фј скамо њеним успесима. Француска вилнике Министар ра јевина, на пред свечаност описивали су С р ПСКИ ЛИ стови лог Дирекције и сви ови правилници осо ^ ито леп0) а П р ИСухни Г0СТИ Н е могу имају законску силу и важност. довољ}|о дд се нахваде _

Сви досадашњи облици поштанско а нарочито Срба, које ће се трудити телеграфско-телефонске струке остају да задобију по сваку цену, јер им је и даље у важности и вршиће се по до- оно и у традицији било најмилије садашњим законским прописима и пра- Гроф Карол причао је затим славне вилницима, све док Министар Грађевина успехе наше за једничке војне, као и не|буде по члану 131. донео за њих про- р 0 дбинске везе српских и мађарских пис и нове правилнике, што мора бити дв0 р 0ва . најдаље за годину дана од дана обна-| родовања овога закона.

Изашла је из штампе књига „Основни принципи науне о сточарству“ са 19. слика у тексту од Др. Ђорђа Митровића, секретара Министарства Народне Привреае са овим садржајем: I Природна историја домаћих животиња 11 Врсте и расе домаћих животиња: 1. Примитивне расе, 2. Поправљене расе, 3. Културне расе. III Расплођавање: 1. Ћелице, 2. Јаје — полна ћелица женке, 3. Сперма полна ћелија мужјака, 4. Зачеће, 5. Ембрион. IV Парење: 1. Парењеу чистој крви; 2. Укрштање; 3- Полна зрелост — пуберитет;*4. Полни нагон код мужјака; 5. Полни жар код женке; 6. Спаривање; 7. Бременост; 8. Вештачко оплођавање; 9. Ненормално оплођавање; 10. Неплодност. V Наслеђе: 1. Консервативно наслеђе. 2. Константна теорија о наслеђу. 3. Прогресивно наслеђе. 4. Пндивидуална снага. 5. Менделови закони. 6. Вајсманова теорија. 7. Наслеђе код укрштања. 8. Наслеђе код парења у сродству. 9. Разни утицаји на резултат наслеђа. VI Гајење стоке: 1. Пореклописне и запатне књиге. 2. Обележавање стоке. 3. Начин сточарења. 4. Храњење стоке: 5. Мере за унапређење стечарства. 6. Будућност сточарства. Може се добити у књижари Цвијановића у Београду. Цена је 2 динара.

Члан 132. Вредно је споменути како је ту свеКад овај закон ступи у живот, онда' чаност описала мађарска штампа. Сиже ће са поступним извршивањем њего- мађарске похвале гласи: вим, поступно губити важност ови за- Неговање песме најјачи је знак кул кони . : туре. Срби су данас доказали да су Закон о подели телеграфиста па при- : на високом степену културе Њихово времене и дејствителне и подели њи- на Р°Д но песништво је ирвога Р еда у хових плата од 20. зприла 1859. год, Европи О њиховој мелодији се мање „ знало. Овсга маха су доказали, да су Закон о периодској повишици плата Ј > Ј , 0 . • „„„ и на том пољу дубоко забраздили у гелеграфиста од 18. Јунша 1863. год. /_ Ј н Ј _ ос • „ „ уметништво. Ну, оставимо све то у Закон о поштама од 25. Јануара \ Ј } ’ Ј , „„„ страну и споменимо само три стварчице; 1866. год. у Ј е * ј одушевљење, гостољубље и богатство Закон о маркама поштанским за пис Ј ма и новине од 31. октобра 1886. год С Р би ЧУ Д анашшсг дана задивили Закон о увођењу упутница и саобра- СВ 0 Ј е с У г Р а ђане са својим националним 00 ,07 1 поносом, недостижним гостопримством ћајних карата од 23. октобра 1871. м н ‘ г Iм нлпппним ппглтгтппм године.

и народним богатством. Бандеријум од неколико стотима ка-

питалних и пунокрвних коња и богато искићених делија фрапирао је нас Сом

Закон о поштанским упутницама одј 4. децембра 1879. год. Они пак чиновници, који нису свр- Закон о телеграфу и телефону од : борце _ Н есрбе. шили поштапско-телеграфску школу 3. децембра 1898 год. п ан ашњег лана Сомбор је освојила или тетегпаЉскн куг)С задожавају се Све повластице дате пОЈединим дру- Дзнаш Р Ј ] или телеграфскн курс, задржавају .е ^ , сцпска страховита инвазша српска на плати коју буду имали, кад овај штвима и установама за ослобоЈење Р закон ступи у живот. Ако који од о- од плаћања такса поштанских, теле ј К У вих чиновиика жели имати право пе-;фонских као све одредбе у осталим

се не устеже ни од каквих жртава, да остане верна својим традицијама, своме савезу и својим пријатељима. “ Вице адмирал Русин заблагодарио је министру марине и пошто је навео речи пуне срдачности за Русију, које му је председник републике ономад упутио, говорио је о користи које је руска војска извукла из проучавања метода и докгрина, које су у употреби у француској војски. Затим је изјавио своје дивљење настави у париској вишој војној школи. Министар војни изјавио је своје тврдо убеђење у ваљаност обе војске чије комбиноване снаге су највећа гарантија за одржање мирољубивих диспозиција обе владе. Повереници Трг. Гласника Димитрије Ђ. Петровић, трг. Алексинац; Лдуба Трифуновић, трг. Александровац (крушевачки);