Trgovinski glasnik

Страна 4

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

пут јер се боји да не избије по- је са њоме олржавао, а које је турска Члан 20. предвиђа да ће Св, Столица буна мећу Малисорима и Мира- најезда у Европи прекинула. Нагласио и Србија, у случајевима евентуалчиих Ј )Ј _ 1 о ^ ^ пр V тума-

дитима у Драчу.

Беч, 13. јуна. ^ и ј а додао ј е С р ПСКИ посланик у ПаАлбански посланик у Бечу Сиреја беј ризу1 С рећна је што може обезбедити изјавио је сараднику „Нозе Слободне СВО ј им католичким грађанима слободно Пресе“, да је изгубио сваку наду и да В р Ше ц,е вероисповести под окориљем и је ситуација његове отаџбине очајна- у П р ав0 у њиховог духовног поглввара. Из Рама јавља\у да су „Трибуна “ Изјавио је захвалност Папи, што је „Ђернало д’ Ишалија “ донели данас П р ИСтанком за закључење : конкордата /7 ошврђене весиш о поразу и заробљењу изволео ПОТ врдити, да жели дати још и затим пушшању на часну рен, Пренк\ више плодова политици коју је инаБиб Доде у слободу. _ | уГ урисао Лав XIII. Т Нова Слободна Преса“ има шеле-

је да су Срби свагда били заточници тешкоћа које би се појавиле у тума хришћанства противу неверника. Ср- чењу уговора, те тешкоће решавдти пријатељски и у складу са канонским

правом. Према члану 21. конвенција ће ступити у важност одмах по извршеним ратификацијама. Члан 22. прописује да ће ратификације бити измењене у Риму у најкраћем року. Разговор с Веснићем. Рим, 12 јуна.

У своме одговору Папа је изјавио грам из Драча, да се насигурно оче " колико се срећним осећа што је могао ^ разговору са једним уредником ку\е да кабинеш сушра иоднесе осшавку.\ , „Италије“ г. Веснић је изјавио:

Говори се да се анти-династичке мани-

осшавку. опет учВ р СТИТИ зближење католичке „Италије

цркве са српским народом, чије су му

Наша влада сматрала је за дужност

Фестације појављују не само међу Ка- е за хришИанств0 ПОЗН ате. Изја- "Рвога реда да својим католичким по“ " “■ " вио је жељу да види то јединство све Даницима обезбеди слободно вршење тешње и плодније, као и да оно пру- њихове ве Р е - Зато смо дубоко захвал У Драчу се држи да ће Авло- жи Србији м0ралне и материјалне ко- ни обожаваном поглавару католичке ристи. Свој говор Папа је завршио ЦР“в е и његовом узвишеном министру благосиљањем г. Веснића, његових са- иа Д°број вољи, са којом су они изарадника, Краља Петра, српске краљев- шли У с У с Р ет нашој готовости у исто ске породице и свег српског народа. ме правцу и са нама радили на изра__ ,, . ди конвенциЈе, која је потписана ДоТекст закључене ^онвекци)е. пусти1е да додам ' да је у тоие гесту1

толицима у Драчу, него и међу члановима кабинета. У Драчу с ну сутра устаници заузети Аустријанци и Албанија. Беч, 13. јуна. Више чланова бечког албанског комитета објавили су позив за образовање аустријских доброво- Рим, 12. јуна. | као и у СВИМ а дипломатским гестовима љаца. који ће одмах отпутовати у „Италија" објављује текст конкор- Српска Влада имала само један циљ: Албанију. Чланови комитета наро- дата. Коннордат садржи 22 члана. да на јбоље послужи високим интересичито позивају резервне официре Први члан утврђује да ће се апо-| ма унутр ашњег мира Србије. Околи добре стрелце, да иду у Алба- столск,-, римска и католичка вера вр- ност< да ј е Св Столица пристала на нију и да се боре^ за кнеза Вида Ш ити слободно и јавно у Србији. потписивање ионкордата, показује да и аусшраЈскс иншересе, прогиву Члан 2. вели да се Србија дели у смо у заједничком. споразуму радили народа који је подбоден од стра- београдску архидиецезу, са седиштем сам0 за веру а ни П ротив кога. Наше не агената. у Београду, која се простире на сву дело> дело Је мира _ Опструкција у талијанској скупштини територију у границама које је Србија због Албаније. имала пре лондонског и букурешког Беч, 13. јуна. уговора, и у подложну скопљанску Из Рима јављају да је на дана- ли Ј е ћ ез У> са седиштем у Скопљу и шњој седници Скупштине, која је простирањем на нове области, које трајала до 10 С. увече избила оп- п Р елазе из пропагандске јурисдикције струкција због арбанашких ствариј под Р ежим општег права. и због немира у Италији.

ИРНРЛВД ДОГАЂАЈА.

Победа идеје у Угарској. Варош Цеглед, која има преко 36 хиљада чистих Мађара, изабрала је једЧлан 3. вели да београдски архи- НО гласно за посланика грофа Михаила бискуп и скопљански бискуп зависе, Карољија, председника мађарске незаЕнглеска и стање у Албанији. за црквене послове, непосредно и ис- вие не странке и великог поборника за Лондон, 12. јуна. кључиво од Св. Столице. измирење Мађара с Русима и Србима. У Доњем Дому, одговарајући Члан 4. тврди да ће Папа пре ко- Овај избор значи моралан пораз ауна интерпелацију, да ли ће с обзи- начног наименовања београдског архи- стр ијској централистичкој тежњи, па ром на одговорности Енглеске и бискупа и скопљанског бнскупа ноти- доне кле и моралан шамар Тројном Садругих Великих Сила, које су у- фиковати Србији избор личности за везу зеле на себе да створе Албанију, сваког кандидата, да би дознао да ли Позната је ствар да камарила са скуГреј предузети преговоре са оста-.се њиховом наименовању противе какве чавањем устава и изигравањем парла-

околности и разлози политичке природе. лим Великим Силама да се учини крај покољу становништва у јужној Албаеији, — Греј је одгово- Члан 5. одређује плате београдском рио, да се о устонови добре вла-\ архибискупу и скопљанском бискупу, де у АлбаниЈи воде већ прегово-\ као и учешће српске владе у поднори између Великих Сила и о ше њу иЈдатка на те плате. томе измењују погледи, али да Члан 6. 7. 8. и 9. утврђују поједион не може узети на себе да шаље ности атрибуција београдског архиУ Албанију енглеске трупе. бискупа и скопљанског бискупа. Отварање грчких школа у Турској Члан 10 ‘ односи се на ве Р ск У настав У I омладине свих школа, које су потчиЦариград, 13. јуна. шепе архибискупу и бискупу у њиховим Порта је синоћ упутила васе- односним ДИ јецезама. љенској патријаршији писмени од- Члан 11. садржи правила за богоговор на њену ноту, којом ноти- словску установу у Београду или њефикује решење о затварању грчких школа и цркава. Тврди се, да се одговор који излаже мере, које је предузела турска влада, и после

којих је емиграциони покретГрка заустављен и исељеницима имања враћена, завршује препоруком патријаршије да отвори грчке школе и цркве. Савети патријаршије са стаће се сутра да приме саопштење одговора Порте.

ГОВОЈ околини. Према члану 12. српска влада приз наје важност бракова закључених између католика и мешовитих бракова, закључених у присуству католичког свештеника по законима цркве. Члан 13, и члан 14. односе се на брачно потомство и вероисповести деце из мешовитих бракоза. Члан 15. одређује „садржај молитве за владаоца. Та молитва — Цотше заПит 1ас ге§ет — певаће се на богослужењима на српском или латинском језику, према месним приликама. г . ~ Члан 16. признаје праву личност Бвечан пријем Веснића КОД папе. цркве и њену способност за вршење Рим, 11. јуна права која јој припадају. После потписа конкордата и одласка Члан 17. и члан 18. односе се на кардинала Мерик дел Вала, Папа је права католичке цркве у погледу свопримио^г. Веснића са уобичајеним по- јине, процедуре, куповине и т.д. частима и цер^лонијалом. Члан 19. утврђује да свештеници, „Италија вели, да је г. Веснић са- мирско и калуђерско свештфиство не олштио Папи велико задовољство које могу бити принуђени да врше јавн српски народ осећа због обнављања звања која се јпротиви њиховој’ вери ци је свој политички вековних односа са Св. Столицом, које и соештеничком животу.

Конкордат са Ватиканом.

ментаризма жели постићи централизацију власти и политичких територија; а зна се и то, да је камарила тога ради бацала мађарску опозицију из Сабора и да је тога ради завела и неморалну изборну систему. Према томе, једногласни избор грофа Карољија у таквим приликама значи да је одзвонило свакој централизацији. Но осим тога одзвонило је и Тројном Савезу код Мађара. Позната је ствар, да су мађарски незавишњаци удружени са опозицијом на 157 посланика, одлучно устали противу Тројног Савеза, и да они желе да Мађарска води одвојену политику од Аустрије и то пријатељску према Тројном Споразуму. Сетимо се само да је избачена опозиција држала паралелан сабор за време балканске кризе и да је на тим седницама, на једно задовољство сила Тројног Спо разума, бранила интерес Србије. Од тог времена се датира њихово зближење Русији и Фрзнцуској па боме и ко-: кетовање са њима. Сав свет зна, да је код Мађара постојала грдна мржња протнв Срба и Руса због 1848 год. Идеја измирен.а у први мах није било популарна у Мађара. Измирење са Србима још како' тако, ал‘ с Русима баш никако није ишло. Мађарска интелигенција имала је муку са идејом зближ.-њз Мађара и Руса. Гроф Карољ да би своју идеју остварио, много је путовао по ма ђарским већим местима; за тим је по-, сетио и Мађаре у Америци, којих има близу два милиона. У Америплан са вели|ким успехом популарисао. При повра-

БројЈ 27 тку свратио је у Париз, а по том ј е поново путовао по Мађарској, где ј е сваком даном приликом убеђивао Мађаре да су им Германи најопаснији и да треба са Русима и Србима да живе у најбољем пријатељсту. О нами Србима на сваком збору и приликом сваке изјаве гоорио је са заносом и поштовањем. У Цегледу је држао значајан говор у истом правцу и одмах је отпутовао у Америку истог посла ради, да ствзр још популарнијом учини. Варош Цеглед изабрала га је једногласно за посланика. То значи да је Мађарски народ прогледао, да неће више да служи Германима и да је идеја Грофа Карољија победила. Бирачи су испраћени на биралиште колосалном масом сеета из места и околине. Путем су клицали: Живела Русија, Француска и јуначна Србија! Доле Немачка и Аустрија! Доле Тројни Савез! Владине присталице толико су се престравиле, да се нису смели ни кандидовати. Гроф је проглашен већ у пола девет часова за једногласно изабраног. Цеглед је срце Мађарске. Од 1848 год. увек је бирао Лајоша Кошута, и ако је он био на смрт осуђен. После његове смрти бирали су стално Фрању Кошута, ал’већ не једногласно него са већином гласова. Послепњи пут једва је победио. Приликом овог избора, који је јуче био, војска се ладно и неутрално држала. Присутна регемента била је мађарска. Она је много видела и чула. бетрег. РЕКЛДМА У ТРГОВННИ. — Бранко Ивезић, Берлин (9} Из праксе писац утврђује, да уз додатак приложена карта за поруџбину доноси увек два пут више поруџбина, но додатак без поруџбеног листа. Најпростији начин, додати једиу карту за поруџбину, састоји се у томе, да се један део додатка тачкастом линијом одвоји и на том месту штампа: (Молим овде одцепити!). Тако одвојен део може послужити као поруџбени лист. Затим могу се штампати обрасци поруџбених карата на картону и једним крајем прилепити уз додатак. До душе овај је начин врло скуп. Најбоље је део додатка штампати на тањем картону. Може се узети јефтинији картон, али не и рђав. Додатак на картону је најпростији у облику двојне дописне карте. На једној је реклама, друга служи за поруџбину. За многу робу величина оваквог додатка је довољна на јздној карти може се ипак много рећи. За рекламу може се употребити и карта за поруџбину, половина адресне стране. Може се употребити чак и цела једна страна карте за поруџбину, на адресној страни, на првој половини штампа се образац за наруџбину, дру га половина је за адресу радње. Може се употребити и тродупла поштанска карта т.ј. картон пресавијен на три дела. Формат се може такође по жељи и повећавати. Главно је да се у једном крају згодно може одвојити, одцепити карта за поруџбину. Давањем додатака, нарочито штампаних у боји, може се постићи велики успех. Такође може се са додатцима шпекулисати са радозналошћу читалаца, ако се додатак упакује у коверат али не и затвори, а на коверту штампа адреса. (према роби): „Домаћици и нли „само за господу“ итд. Ово је најбоље учинити из слова писаће машине, Или,' још боље. ако се шитамиа тако да се може савити у виду пи-