Trgovinski glasnik

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страна 4

Број 133

пе и повукао се ДО Ишмиа. Тоб сарајевску катастрофу баце на сав срп џије добровољци, који су се на јски народ, шта више и на огромму велазили код Пакосте и Шијака ћину хрватског'народа, то би значило склонили су своје топове. — Не-1 бацити окове на читав наш народ од објашњиво бекство Биб Доде при-1 мора до Дунава, Јер за тим мародери писује се делом страном утицају, ј иду. Зато су на прве вести о атентату, а с друге стране и току околно- под заштитом заставе жалости и мани-

сти, што су се већина Биб Додиних људи дали на пљачкање, место да остану на својим позицијама. Ово је у Драчу произвело велако разочарење и очекује се да данас по подне или сутра побуњеници нападну на варош. Док се трупе Биб Додине повлаче к северу, бојећи се побуњеника, дотле ови концентришу трупе против Биб Доде и да нападну варош. Примећује се премештање непријатељских трупа у правцу Каваје и ка Разбулу. Аустријанци у Албанији. Беч, 18 јуна,

фестацнја лојалности повели кампању против Срба и — коалиције. Њина лојалност се прво манифестовала у политичкој харанги, у разбијању управе „Хрватског Покрета" и „Новости“, у претњама коалицији. Чак и коалицију, дакле легитимног представника већине народа у Хрватској, на силу, свесно против истине, хоће да доведу у савез са атентатом. Против ње се демонстрира, њеним првацима се прети. СиноН један говорник објашњаваше скупљеном свету, да — С. ПрибићевиНа треба убити. Наравно. није ПрибиНевиН сам; овај канибалски програм тражи овакву судбину за читаву серију народних првака. Из Драча јављају, да је зрба- Хакав би, дакле, требао да буде од-

нашка влада решила да установи страначку легију. Регрутовање у ову легију вршиће се у Драчу. Више стотина Аустријанаца, које су регрутовали чланови арбанашког комитета у Бечу, стигли су у Драч и уписали се у арбанашку' легију. Аутономија Ег.ира. Атана, 18. јуна.

говор на сарајевски атентат: да сами уништимо своје полпгичке странке, што значи политички за дуго уништити читав наш народ. Који патриота, који нормалан човек може такву судбину да зажели своме народу! То не може чак ни она странка, коју мародери воде и заводе; то може само та, на срећу не многоброј на, мародерска клика, она иста клика

Данас су посланици Великих Сила која се ту недавно тужила, што Срби предали министру спољних послова; — не праве атентате. Један од њихоШграјту следећу колективну ноту: вих вођа, Кршњави, писао је, с прекоПотписани имају част да ноти- 1 ром хриатској омладики, да се српсни фикују грчком министру СПОЉНИХ студенти држе мирно и паметно; „Огаи“ послова, да су владе: аустро-угар- је чак у српској нереволуционарности гледала неку политичку перфидију. А сад наједанпут за сарајевски атентат треба да буду одговорни не само сви Срби, него и сви Хрвати, који неће покољ Срба. Али мародерске жеље се неће испунити. Јер то не одговара чак ни ин1 тересима оних струја којима се маро-

вукао да би избегао пљачку.

ска, франпуска, немачка, енглеска, италијанска и руска одобриле закључени споразу.м на Крфу, између арбанашке међународне контролне комисије и епирских деле гата, односно будућег устава у Епиру. Црач, 18. јуна. Агснција Стефани има вестпод Д е Р и г УР а 1У У службу. Мародери су синоћним датумом, да се Пренк сувише претерали, доказујући. да су Биб Дода повукао у Љеш, пошто иа читавом Југу Монархије милијони је распустио своје трупе. Изгледа спремни на политички терор, на пода је константовао да се не може‘ литику бомбе и револвера. С тестрзне одупрети устаницима, па се по ће мародери брзо бити сатерани у границе, где ће моћи шкодити само нашем народу Наша је ствар, да им онемогућимо зло, које нашем народу спремају. То није тешко. Наш народ, кога је срећа тако ретко миловала, који је претурио толико страдања, имаће и у садашњем тешком часу и потребне политичке зрелости, хладне прибраности, и енергије, да се неће дати ни сломити тежином догађаја, нити ће се дати за вести од законитог пута, који му ука зују његови интереси и његова част, и којим га воде и данас странке и људи, с којима је до данас изишао сретно из толиких искушења. О томе не сумњамо, нити ико, ко наш народ зна, пријатељ као ни про

С10ТРА ЛИСТОБАПолитични мародери. Под тим насловом пише Загребачки „Србобран“: Позната нам је добро несвесност оне клике, што је увек спремиа, да у свакој народној несрећи тражи користи за себе. Али ипак њена дрскост, њен гадни цини.зам у садашњем тешком моменту превазилази чак и оно, што смо били спремни од тих нељуди да очекујемо. И садашњу несрећу хоће да искористе за себе! На прве вести о ужасу

у Сарајеву одговорише — јуришем на политичку пљачку. У том их је водио ‘ ивник - Морална снага и здрава

рачун, да је наша јавност под тежином момента клонула, да ће остати за час збуњена и не опазити њихову работу, или да ће пред људскк с есхвагљивом несавесношћу пренеражена устукнути И тај њихов рачун изискује, да несрећа бива већа, да дође народна ката строфа. То им је циљ. Тошко је морално схватити, да је тако, али на жалост тако је. То је одмах, после првог потреса, схватила и наша јавност, и у толико је рачун гадних политичких мародера био погрешан: свој циљ мародери неће по сгићи.

памет народа је гаранција, да неће допустити, да његова политика постане пљачка политичких мародера. Већ и до сада, и у појмљивим трзајима, којим је реагирала на болне вести из Сарајева наша јавност је у тим моментима бола, мирно, али с презиром гледала на инфамије мародера. Тај презир ће прећи у гњев, ако се инфамије наставе како су почеле. Мародери то треба да знају, и кад већ не могу бити људи и кад им душа доп}шта, да властити свој народ из прљавих својих рачуна г УР а ЈУ У несрећу, нека бар буду паметни. Наш народ није лешина; мародерске пљачке неће трпети ни сада, у

Не треба човеку никакве нарочите далековидности, да схвати оно, што је ° В0М ИСТ0 Р И 1 СКИ судбоносном часу. јако очито: кад би мародери успели, у оном што желе, да одговорност за

Министарска седница. Јуче је у министарству иностраних дела била министарска седница под председништвом г. Пашића. Шта захтева Беч од наше владе. Бечка „Н. Сл. Преса' доноси ову белешку: „У министацству спољашњих послова било је јутрос саветовање, у коме су учествовали: министар спољашњих послова гроф Берхтолд, шеф генералштаба барон Конрад и војни министар витез од Кробатина. „Као што се вели, гроф Берхтолд је саопштио шефу генералштаба и војном министру, да ц. кр. влада има намеру да српску владу умоли, да у Србији, настави исграгу, започету у Сарајеву против атентатора, јер сви трагови завере воде несумњиво у Србију." Постараћемо се да дознамо шта ће наша влада одговорити на суседску молбу, која је уједно и узредљиво осумњичавање. Статут о болесничким касама. Министарство Народне Привреде израдило је статут о болесничким К2сама у повлашћеиим предузећима. Све фабричке касе и фондови мораће се преустројити по томе статуту на једнообразној основи. Урвдба о посредницима. Г. министар народне привреде потврдио је уредбу о посредницима, коју је израдила Трговачка Комора. По овој уредби, посреднике ће бирати Тргавачко Удр\жење а њихов избор потврђивати Трговачка Комора. Извештаји о стању летине. Сви државни економи поднели су Министарсту Народне Привреде извештаје о стању летине у појединим окрузима. Према тим извештајима, жетва жита биће средња, а такође и кукуруза, воћњаци су понели добро, а виногради врло добро. Помагање уметности. Г. министар народне привреде одобрио је, да се из прихода Клзсне Лутрије изда 2000 динара за помагање наше уметности. Из овога кредита купљен је вајарски рад г, Ј. Коња река „Сејач.“ Изјава благодарности. Одбор округа нишког приложио је приређивачком одбору за извођење видовданске прославе у Алексинцу своју помоћ у 300 дин. У име свих наставника, наставница и ученика из Алексинца и школ. среза алексиначког изјављује се благодарност поменутом одбору на овој лепој пажњи. Учитељи из нових крајева. 1 рећи учитељски курс у Београду завршило је 160 учитеља из нових крајева. Они ће бити постазљени за учитеље у новим границама Србије. Трговина шљивама и пенмезом. У јучерашњим „Сриским Новинама" објављеиа је уредба о трговини сировим и сувим шљивама и пекмезом. Председници бирачких одбора. Г лавни Државни Одбор одредио је јуче председнике глазних бирачких одбора по окрузима. За председнике су постављени чланови Касационог Суда и Државног Савета. Београдсним Занатлијама члановима Еснафа. У недељу 22. ов. м. у 10 часова пре

подне положиће се камен темељац у новом Занатском Дому, на углу Хилендарске и Битољске улице. Београдски Заиатлијски Еснаф, као смесничар при подизању овога дома, извештава све своје чланове о овој по престонично занатлијство пријатној свечаности. Оправка Народног Музеја. На јучерашњој лицитацији оправка Народног Музеја уступљена је г. Ст. Живковићу, икжињеру из Београда, за 10.800 динара. Свечан помен. Српско-Јеврејско Певачко Друштво одржаће 22 ов. м. у 11 ч. пре подне у новој синагози свечан годишњи помен своме дугогодишњем председнику Бенку С. Давичу, који је у српско-бугарском рату подлегао опасној бољци, задобивеној за време јуначке борбе на Криволаку, у ксјој је учествовао као командир чете. а истог дана по подне у 4 и по часа изаћи ће друштво заједно са осталим корпорацијама јеврејским на ново гробље и тамо одржати помен пок. Бенку и осталим изгинулим ратницима Јеврејима. Управа Друштва моли све пријатеље своје и пок. Бенка Давичз. као и породице изгинулих ратника Јевреја, да изволе присуствозати овом помену. Отворен стечај. Београдски Трговачки Суд отворио је стечај над целскупним имањем Јохзна Бухграбера, кројача из Београда. Рад трамвајског друштва Привредни инспектори изненадним прегледом рада у трамвајском друштву констатовали су, да трамвајски службеници раде више него што закон о радњама допушта, да немају довољно одмора и да се женске ноћу употребљавају за рад. Инспектори ће позвати управу трамвајског друштва и наредити јој, да се строго придржава закона о радњама, да се оваке неправилности не би више дешавале.

Привилегована Народна Банка Стање на дан 15. јуна 1914. А К Т И В А : 1) Метална готовина: а) у злату, у касама и код страннх кореспоцената Дин. 72,328.541 - 49 б) у сребру Дин. 8,150.829 06 Дин. 80.479.370-55 2.) Лисница: а) у злату Дин. 215.300' б)у сребру 9,042.116-91 Дин. 9,257.416-91. 3. ) За/мови на државнр оОвевнице: а) у злату Дин. 133.678, б) у сребру 1,936.766-40 Дин. 2,070.444-40. 4. ) Зајмови по текућим. рачунима. а) у злату Дин. 3,971.533-20; б) у сребру Дин. 21,445.57Т55; Свега Динарз 25,417.107-75. 5. ) Цржавни зајам у сребру на осн. зак. од 15. Марта 1908. год. Динара 10 , 000 . 000 . 6'.) Дуг Минист. финанс. у сребру по рачуну привремен. разм. Дин. 46,349.139-57. 7. ) Вредност резервног фонда Динара 484.410-35 8. ) Оставе по текућим рачунима 49,566.285-45. 9. ) Разни рачуни Динара . Свега Дин. 223,624.174 98 П А С И В А : 1. ) Уплаћена главница Д 10,000.0002. ) Резервни фонд Дин. 671.100-06