Trgovinski glasnik

Б ■ ј 133.

грговирски глагј »:ч-

3 - Ј * ШечаЈу : а) У злату зедени у бедно стање ' К0 Ј' е може ств °- уређења И параграфа нема никакве Јована дин. ср. 20. Св. Атанаса а. с. 20.

Дин 4,636.400.— б) у сребру Динарг. рити код њих само мржњу према у 88,133.650-— Свега Дин. 92.770.050'— гњетачу. Осећај љубави према земљи

вредности, ако није прсбуђена, ојача- Светог Николе (села Сапотског) дин. на и просвећена вољз за право држа- С Р- 20. С‘зетог Николе (села Златара)

4.) Обавезе п° рачунима* који је тако јак у Србији и Бугарској, вно . гра ђ анско расправљање свих пи- Дин. ср. 20. Светог Николе (села Леве

а) у злату Дин. 961.389*31 б) у сребру по готову је непознат румунском се23,184.3 43 04 Свега Дин. 24,145.732'35| љаку. 5.) Депо Министар. финанс. у зла- Аграрна реформа у Румунији прешна Шу по рач. привремен. разм. Динара је и неопходна потреб 1 ., а посгупак би

46,349.139-57 6. Ј Остављачи остава по Шек. рачунима Динара 49,566.285'45 7. ) Разни рачуки Дин. 121.867'55. Свега Дмн. 223,624.174 98 Аграрна реформа у Румунији. Као што је познато, либералнастранка у Румунији, чији је вођа Ј. Ј. С. Братјану, тражила је увек аграрну ре форму, чему се опет одлучно противи ла конзервативна странка. У последње време либерале потомажу у овом питаљу и све просвећене класе, у првом реду универзитетски професори. Један од њих, г. Радукану, пише о овом питању у иоследњем броју (Н. 38) без ое4. УоИсзмгЉ, чију кратку садржину овде износимо.

имао бити овај: 1. Потребио је да се експроприше до 1,000.000 ћа, и да се да у обрађивање сељацима. Сељаци не постају одмах сопственици онога земљишта које им је у рад дато, већ тек доцније, кад буду отплатили један део откупне цене. 2. Држава ће експроприсати само велика имања од 1.000 ћа па навише, у колико је посед већи, у толико ће се већи део експроприсати. 3. Трошкови експроприације рачунају се на 500 мил. динара. Једновремено са овом економском страном аграрног питања иостоји у Румунији и тежња за реформом његове политичке стране: у место са дашњег изборног закона, који поли-

Благодарећи сељачкој револуцији од тичка права доводи у зависност од 1907 год. и војничкој акцији Румуније богзтства, тежи се гоме, да та завиу дЈугом Балканском Рату, — румун- сност отпадме. ско аграрно питање ушдо је у

Једну нову фазу. Сељачка револу тија открила је социјално зло и иоказала у правој светлости снај конфликт, који лостоји између сељака с једне, а велико-поседника и закупаца с друге стране. При свем том они закони, који су се јавилл као последице сељачке револуције, нису имали жељени резултат Закон о минималној надници и максималној закупно] цени, показао се као непрактичан, јер није могао обезбедити сељаку онај минимум потребан за егзистенцпју. Сељаци се нису могли користити свима законским одредбама, јер је великопоседник и закупац нашао могућности да их изигра. Исто тако показао се непрактичан и закон о општинским по пашама, Јер Је био без санкције. Из свега овога дао се извести један користан закључак, иа име: да се привилеговане класе не одричу никад драговољно својих привилегиЈа. Румунска Земаљска Банка показала је такође незнагне резултате, Јер је само малом броЈу сељака омогућила куповину земљишта.

Књижевност.

тања позива и живота. Права грађанска култура је последњи производ дубоке моралне културе; права грађанска савест постаје из језгра човечјега карактера; цело здравље државне организације зависи од тога, колико је организован унутрашњи хаос у човека, колико је савладана анархија нагонског живота и ко лико је саломљен грч саможивости и самовоље буђењем виших духов. сила. Држава не може више да живи од грубих инстинката човечје борбе за опстанак, којима је она досад била остављена. Треба најзад да се призна и употреби моралпа личност као реално иолитичка снага за решење државних задатака н сукоба. Друштвену одгоност држављанина и важност политичке педагогике обележавају ови редови: „Нама је потребна нова педагогика државне културе, подагогика која васпитава омладину правилним вежбањем, инспирацијом и просвећењем за социјалну важкостсвега његовог рада.“ Колико писац полаже на савесност, види се из ових мисли: Политички рад, говор и писање треба да се потчиие моћима савестк. Ту заже речи: „Умочи своје перо најпре у своју савест, па тек онда у мастило." 1914' Управним круговима обраћају се. ове речи: „Етика и вештипа владања

г

„Српски Књижевни Гласник" Изишла је свеска за 16 јуни године, са овим садржајем: Чудна својта. Приповетка. Јосип Ко- и управљања мора постати предмет сор. Звона. Приповетка. Габриеле Д’1 најтемељнијег размишљања и најбри

Реке) дин. ср. 20. Светог Николе (се.па Избишта) дин. ср. 20. Светог Ђорђа дин. ср. 20. Вазнесење Господње дин. ср. 20. Џамије у срезу дојранском: Села Чаушли дин. ср. 10. Села Аризли дин. ср. 10. Села Башалије дин. ср. 10. Села Плавуша дин. ср. 10. Села Бараклије дин. ср. 10. Села Ђугелије дин. ср. 10. Грађани општине царево-дворскеу ср. преспанском дин. ср. 928. Грађани општине готешке у ср. преспанском дин. ср. 50. Грађани општине стањске у ср. преспанском дин. ср. 60. Грађани онштине јанковачке у ср. преспанском дин. ср, 300. Грађани вароши Ресна дин. ср. 574. Грађани из села у ср. поречком (Охрид) дин. ср. 548. Грађани села Подгорце дии. ср. 50. — Наставиће се —

Анунцио. Острво доктора Мороа. Роман. (IX.) X. Џ. Велс. Срушени сан. Песма. Даница Маркозић. Ивањске ноћи. Песма. Драгутин Домјанић. Јампски стих у српском песништву. Др. Милан Ћурчин. Др. Тадија Смичиклас. Др Фердо Шишић. Српска Књижевна Задруга у 1913 години. Павле Поповић. Албанија у прошлости. (11.) Др. Константин Јиречек. Књижевни преглед: Тако је говорио Заратустра, од Фридриха Ничеа. (11 књига}. И. Секулић

жљивијег васпитања и самоваспитањз. О непристрасности шзајцарског научника, који је од скора професор у Бечу, сведоче ове мисли: „Зашто н. пр. да се управо германизују елзас лотариншке, или пољске, или некад данске области у Немачкој! Езо написа неколиких одељака ове поучне и мислима обилате књиге: Етика држгвног грађанина. Етика владања. Главне особине правог вође.

Цеитрализам и домократија. Држава Стремницка. Политички преглед: Арба-, и морални закон. Васпитање дивљих и ни ј а> Грчка и Турска. - Русија и' цивилизованих раса. Државно-грађанРумупија. Инострани. Оцене и прикази:' ско васпитање Пракгични предлози за Румуни и Бугари, од М. Стамблера. социјално васлитање. Васпитзње за Јован Јовановић. Белешке: Друштва и одгозорност. Преображај држаге по- ниг, наставннца Женске Гимназије, установе: Скупштина Српске Књижев- моћу соцнјалног рада. Шта можемо Београд 5.— Лука Лукић, мајор, Бео; Н е Задруге. : научити од енглеског и америчког со- град, 1.— Глогауер, банкар, Београд

Прилозн 32 Зорнну 50-годишњицу Д-р Димитрије Марић, Приштина 50. Ф. Ар. Станојевић, Букурешг (послансгво) 5.— Перса М. Глигоријевићка Београд. 2 — д-р Душан Радојковић, Пожаревац 10.— д-р Дамњан Туфегџић, Јагодина 10.— доктор Александар Попс-Драгић, Београд 10. доктор Милан Петровић Ниш 10.д-р Никола Вучетић, Београд 10,др. Живан Марковић, Салаш, скугшо од ових лица: Милана Радојевића, учитеља 2.— Сретена Ђорђевића, полиц. писара 2. Драг. Т. Наумовића, порезника 2.- Рад. М. Фатића, учитеља 2 Јеврема Симоновића, учитеља 2.— Стевана Велимировића, учитеља 1,— Д-р Тома Леко, Марков Манастир 10.Д-р Тома Леко, скупио одчланова регрутне и пописне комисије 10.— Милан Јовановић, двор. фотогр., Београд 1.— Радојка Бајаловићева, Београд 1.Д-р Велимир Пазарац, Рача 10.— д-р Алекс. Весић, Врање 5.— д-р Божидар Мирић, Топола 10.— д-р Герасим П. Ивезић, Рековац 1.— д-р Мил. Цекић, Ниш 5.— д-р Јован Хзџи-Богдановић, Ниш 10.— д р Илија пл. Бајић, Митровица у Срему 10.41. Г-ђа ЕмилиЦ Ке-

Па ипак је сељачка револуција има- " . п го гџа1 анско ци Ј алног Р ада - Др жава и религија. 1.— Миша Голдштајн, Београд 1. ла Један колосалан успех: она је ство- ***■ ерстер, Р д<анн ^ п | у ово ј ћ е књизи наћи занимљивих; Мајор Радовановић, Београд 1.— д-р

рила код сељака неодољиву тежњу за

васпитање, с немачког превео Д. В. аграрном реформом. ј Бакић, Б. 1914. Цена 3. дин. Румунска акција у Балканском Рату На дневном су реду васпитна питаима такође јак утицај на аграрни по- ња. Васпитањем теже извесни научникрет. Једна маса сељака пошла је у рат ци да сузбију злочин (професор Коваса уверењем, да им готовост, са којом! љевски); васпитањем хоће да се поони проливају крв за своју отаџбину,

стигне напредак народа, друштва и| змишљањем и удубљивањем, па ће додаје права на бољи живот. Аграрни од- држава. Од васпитања очекуЈе се^ ^по нети велИ ку корист: сзмоваспитање носи пак, које су војници видели при свом походу кроз Бугарску, подстакли су и код њих жељу, да им се даду иста права. Подела поседа у Румунији даје нам

правка свих друштвених одпо^а. Уве- Г р а ђ ана и др Жа вљана једне слободне ћање наше државе, извојевано славом дем0К р атске земље) која је на најбоистрајношћу и одушевљењем оружа љем п да постане мо ћ ном култур ног народа нашега, захтева увећано) ном чињеницом _

знање и поимање држављанских дуж овакву слику. С једне стране налазш ности у наших грађана. Овој сврси се огроман ^број врло малих поседа врло добро ће послужити горња књи-ј 1—2 ћа; с друге стране пак врло мали број огромно великих поседа, (5—50.000 ћа), — средина, тј. поседи од 100—1000 ћа губе се по бројном стању, Оваква подела поседа довела је малог поседника у апсолутну зависност

П. М. И.

га, која расправља о начелним питањима из политичке васпитне науке. Она изазива корисна размишљања о васпитној улози чиновника у држави, о великој вредности наравствене, моралне снаге, о важности карактера.

Прилози Српсном народном инвалидсном фонду Свети Ђорђе. (настазак) Ради огледа, да наведемо неколико Наставак прилога из Охрида и око према велико-поседнику и закунцу:: мисли из ове књиге швајцарског мо-ј лине: Цркве у срезу дорјанском: ЈЂубо мали лоседник нема довољно земље да ралисте Ферстера. јинска дин. ср. 20. Брзјчинска дин. ср. би могао исхранити себе и своју по- Демократија је неизбежна чињеницаЈ 20. Манастира Сливничког дин. ср. 20 родицу, и стога је приморан да, уз али историјска моћ те чињенице може Села Гопеша дин. ср. 50. Села Смимизерну награду, ради на имању ве- се правим образовањем и васпитањем љева д Ии . ср. 20. Села Жетилара дин ликопоседника. Експлоатација малог упутити на добро. Одговорност за С р. 20. Села Свињишта дин. ср. 20

поседника много је већа, кад велико- ггварне политичке догађаје пада, упоседник даје своје имање под закуп, след демократског развитка, све више ио кад га обрађује у режији. На жалост на појединог грађанина. поседи преко 5.000 ћа дају се готово Само познавање закона и устава увек под закуп, те су и сељаци до-, иије довољно. Само знање грађакских

страна не само васпитачи деце и омла 'АтанасиЈе Пуљо, Земун 10. -д-рЈаков дине, већ и васпитачи одраглих гра Брик, Нови Пазар 10.— др. Настас У. ђана: министри, чииовници, свештени- Ивановић, Наталинци 20.— др. Душан ци, официри и т- д. Стога нека је М. Субогић, председник трг. суда, Беотопло препоручена књига моралисте лрад 5.— д-р Спира Николић, ЛескоФерстера, коју треба читати са ра- вац 20.— д р Максим Максимовић, Ердељац, Ужице 10.— д-р Миливоје Г Цермановић, Мељак 10.— д-р Јосиф Видаковић, Врњачка Бања 6.— д-р Сима Карановић, Београд 10.— Марко В. Ђорђевић, Београд Ш.— Хипотекарна Банка, Београд 40.— д-р Лаза Станојевић — „Зорин“ кум 10.— Јоца Марта, инспектор, Београд 1. — д-р Никола М. Ристић, Бољевац 10.— д р Иван Поповић, Иараћин 10.— д-р Сотир Т. Андрејевић, Лесковац 20.— Леон Р. Талви, инжињер, Београд 1.— Бернхард Рапапорт, хол. конзул, Београд 10. Игњат Левензон, Београд 1.— Ђорђе Попара, Београд 20. д-р Милан П. Јевремовић, Београд 10.— д-р Андра Николић, Београд 10. — Живојин Тајсић, нар. послакик, Београд 10.— Друштво за школску хигијену и народно просвећивање, Београд 5.— д-р Војислав Увалић, Паланка, Бачка (кр.) 10.д-р ИлиЈа Јовановић, Параћин 10.— д-р Павле Војтех, Ваљево 20.— д-р Бућић, Призрен 5.— д-р А. Крстић, Охрид 20.д-р Р. К. Раденковић, Орашје 20.— д-р Н. Н. 10.— Васа Симић, адвокат, Београд 10.— Спасоје Барјактаро-

Села Пармачана дин. ср. 20. Села Грн чара дин. ср. 20. Села Курбшова дин. ср. 20. Села Јездена дин. 20 ср. Села Доње Беле Цркве дин. ср. 15. Манастира Свете Богородице дин. ср. 20. Светог