Trgovinski glasnik

Број 1?6.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страна 3

и

пе- делегати већ се налазе у Рушчуку и очекују инструкције, које ће им посланика

ПРЕГЛБД ДОГАЂАЈА.

бачка, а од сабора бечки штански парлеменат и на наро чити налог Његовог Величанства доћи преко бугарског цара и краља хрватски сабор, од- у Букурешту. носно његово председништво у потпуном броју т. ј. председник др. Богдан Медаковић и оба потпредседника др. Перо Магдић и др. Едо Лукинић. И ово је једна жестока лекција франковачким лукачима и разбијачима, који су трубили да Србин др. Медаковић не сме на погребу представљати хрватски сабор, па су против томе чак и брзојавно протестовали.

Критични дани. „Мађарорсаг“ од ‘4. јула по н. к до носи: По убиству престолонаследниковом наступила је права узрујаност — свет се лита: хоће ли бити рата? Бечке улице гласно траже умарширзње у Србију, у Босни и Хрватској још увек траје прогонство Срба помоћу власти. Само би још рат требао овој несрећној земљи. Нишга друго, још само рат. Умерен и паметан свет прогиви се рату из еко номских обзира, јер би рат донео коначну имовну пропаст. Уосталом овај рат не би имао ни циља

ДОГАЂАЈИ НА БАЛКАМ (Извешшај Српског Пресбиро-а) Напредозање побуњеника. Црач, 22. јуна. Према вестима К0]е су стигле ни смисла. Све, и да победимо Србиовде, побуњеници су заузели Са- ЈУ- морали бисмо је одмах напусгити рово. Тврди се да је и Корица у опасности. Пренк у Драч.

јер на окупацију Србије или њено дуже поседовање не би .чристала цела ЕвБиб Дода стигао је јуче ропа, него би најодлучније прогествовала. Сигурно је, да би се услед сукоба монархије са Србијом кренула цела лавина. Италија би се користила, те би у иајмањем случају заузела Албанију.

Изасланство Муктар паше. Цариград , 22. јуна.

Муктзр, бивши турски посланик| Кренула би се и Румунија, коју по свој

у Атини, отомански делегату турско-грчкој комисији, отпутовао је за Смирну. Грчко-турски спор. Атина, 22. јуна. Турска је усвојила предлог Грчке, по коме обе државе, по узајамном споразуму, имају да једној неутралној држави повере избор арбитра, који ће отићи у Смирну и тамо решити спор, на основу извешгаја • турско-грчке комисије. Бугари скрнаве гробове. Солун, 22. јуна. Бугарске комите и сељаци са нових бугарских територија разоравају гробове грчких војника, палих у рату. у циљу да се докопају предмета који се у њима налазе и да их продаду. Исељавање Грка са Родоста. Цариград, 22. јуна. Око 300 Грка са Родоста и Га-

прилици уговор везује са Србијом, да осгвари своје аспирације. А велико је питање и држање моћне Русије, која непрестано мобилише војску на граници аустро-угарске монархије. Сви ови моменти савлађују јавност и сазрева мисао да не буде рата. У овом правцу спољње министарство наћиће први пут једнодушног одзива. Наша је девиза: мирно решење сукоба. Има знакова, да би извесни кругови хтели да се слепо играју ватром и да гурну монархију у рат. Ти кругови хтели би да изводе сумњиву игру са исказима ашенташора и то ио примеру злогласне Црохаскине афере. Сензационе гласове пуштају широм света, којима је циљ раздраживање духова; њихова мизерија види се из тога, што одмах те гла сове демантују. Инострана штампа већ оштро осуђује ову несавесност, која се игра зликовачки са духовним расположењем народа наших земаља. М. Добар шамар. Образованом свету познато је како штампа дигла дреку про-

СМОТРАЈЈИСТОВА. Румунски листови поводом сарајевсних догађаја. „Ла Румани“. Чак и ако би било каквога комплота у сарајевском атентату, то би опет био такав комплот бедника изван цивилизованог света; не би био политички. Говорећи о насиљима према Србима у Сарајеву и Загребу, вели: Догађаји од прошле године, који су толико уздигли српску вредност, имали су као последицу велико ублажавање некадашњег ривалста између кгуголика и православних, који говоре српски или! хрватски, јер то су два имена за један! исти језик. Револвер деветнаестого-! дишњег убице понова распаљује старе' мржње. Надајмо се да ће људи који се налазе на челу народа разумети, у свима земљама, да злочиначки акт каквога лупежа који себе замишља херојем није политички акт и да не треба да има политичке последице. „Лендепандас Р)мен“ Била би најгора несрећа и најзад би се поверовало! у какву мрачну фаталност ако би један усамљен злочин — све што се говори о његовим огранцима пада у домен нагађања, — могао понова да створи провалу између аустро-угарске мо нархије и Србије. Када је Лучени убио кукавички несрећну жену, несрећну мајку царицу Јелисавету, никоме није пало на памет да зато чини одговорним талијански народ. Али веровати је да ће експлозија антисрпских насиља у Сарајеву и Загребу бити само пролазна епизода. Било би и сувише да се садашњој тузи монархије и унутрашњим безбројним тешкоћама, које штрче са свих страна, додаду још и срџбе и претеране мржње на јужној граници. Ма како био жив бол свих^због гнуснога сарајевског злочина, треба признати до једино правда, једнакост иј благовољење могу да утврде величину! и јединство једне земље а не насиље и мржња

носа стигли су овде лаћама. Вла-' Је и Р и0 ' ж У та Ј ' тив Србије и Српства због крвавог

сти, пошто су их искрцају, наредиле су врате у своја села.

Немци скупљају добровољце за Драч Берлин 22 јуна. Суреја беј, албански посланик у Бечу, стигао је овде јуче. Листови доносе како се у Берлину образовао одбор за одашиљање старих ислужених војника као добровољаца у Драч. Пренк Биб Дода и његов савет ннезу Драч, 22. јуна. Прснк Биб Дода стигао је овде са Бајрам Цуром и^стотину људи. Он тражи новаца да би набавио °РУжје, муницију и храну. Кнез га је примио у аудијенцију и том приликом он је саветовао кнезу да иде у Скадар. Бугарско-румунски спор. Софија, 23. јуна. Бугарска Агенција јавља: мини

сппечиле да се 1 им да се! са Р а Ј евског атентата и как0 несавесно и безобзирно клеветају званичну Ср бију. Сад је та клерикална тевабија добила шамар и то не од мање особе — но од самога старог монарха Фрање Јосифа, који је једним потезом пера поништио сву клевету против Србије и Српства и указао на кривце сарајевског атентата. Стари монарх упутио је два писма да би ублажио бол. Једно писмо је у пућепо војсци, а друго мађ. премијеру грофу Стевзну Тиси. за народе краљевине Мађарске и Хрватске и Сла воније. У том писму стари монарх између осталога и ово вели: Дело поремећеног ума једне мале заблчделе групе није кадро поништити ону свету везу, коју осећам према мојим народима и ону топлу љубав мојих народа, која се на тако видан начин указује мени и моме дому. Стари монарх рекаоје с овим да зна

За шљивацске тоговце. Министар Народне Привреде на основу чл. 22 закона о радњама, а по саслушању Трговачке Коморе, прописао је ову Уредбу о трговини сирових и сувих шљива и пекмеза. 1) Надзор над брањем шљива за извоз и прераду над прерадом шљива. Чл 1. Да би сирова шљива за јело доспевала на страна тржишта у добром стању и да би се производила сува шљ>ива и пекмез што боље каквоће, у сваком срезу, који производи шљиве за извоз у свежем стању и за прераду, дотични државни економ вршићз следеће послове: а. ) Утврђиваће сваке године, када берба шљива за извоз и за сушење и прављење пекмеза треба да почне у појединим општинама и селима тога среза и то ће писменом наредбом саопштавати. б. ) Приређиваће практична предавзња и издавати, према наређењима Министарства Народне Привреде, упуства и прописе о брању и сушењу шљива, као и о прављењу пекмеза. в. ) Водиће надзор над брањем и су шењем шљива (на лушницама) и над

стар војни одредио је генерала Па-! ко су кривци и да Србчја и Српство'справљањем пекмеза (на пекмезарима) падепова и цуковнике Норесова нису криви. барјепћ 5аћ5. као и над паковањем и транспортом и Кишољова за делегате у румун-ј Н. сирових и сувих шљива и пекмеза. ско-бугарској анкетној комисијиЈ г.) Контрописаће да ли се врше нак оја има да испита ствар поводом редбе и прописи које он буде издао Инцидеита на граници. Бугарски или ма која друга надлежна власт.

I №) Чиниће представке Министарству Народне Привреде о набавци алата и материјала за чување и брање шљива о подизању савршенијих сушница и пекмезара; нарочито ће се трудити, да се помоћу пољопривредних подружина и земљорадничких задруга подигне што више задружних сушница и пекмезара. У срезовима, у којима је гајење шљива скоро искључиво занимање земљорадника и где месни државни економ не би могао сам обављати све горе поменуте послове, поставиће се за тај циљ један или више државних или пак приватних економа. Чл. 2. Упутства и наредбе, које среска власт на предлог дотичног економа буде издала, објављиваће сваки општински суд на основу § 326. казненог закона и чл- 22. закона о радњама (чл. 153. тач. 8.), а тако исто и сам ће мотрити да се наредбе извршују и кривци кажњавају. Органи општинских зласти, који не буду поступали по одредби овога члана, узимаће се на одговор и кажњавати од стране надлежне власти. Чл. 3. Да би државни (или приватни) економи што боље одговарали својој дужности, обилазиће шљиварске општине од 1. августа па до даље наредбе, што је могуће чешће, а у време, кад се шљиве отпочну прерађивати, непрестано ће контролисати рад на пушницама и пекмезарима у својим срезовима. Они су дужни, да председницима шљиварских општина и усмено објашњавају упутства о брању и паковању шљива, сушењу шљива и прављењу пекмеза, као и прописе, који за трговину сировим и сувим шљивама и пекмезом постоје и да их побуде, да и они ; председници, од своје стране настану, да евоје сељане о томе обавесте. Председници шљиварских општина дужни су, да се и сами лично заинтесују радом државних економа за време шљиварске сезоне и да им буду у свему на руци, како би циљ био што боље постигнут. Чл. 4. Државни економи ће достављати надлежној власти сваког оног произвођача, који буде брао шљиве било за извоз у свежем стању, било за прераду пре него што је то наредбом дозвољено. Такав ће се произвођач кажњавати по чл. 153. тач. 8. закона о радњама и забраниће му се употреба шљива за извоз у свежем стању као и за прераду у пекмез или суву шљиву. Ако се деси, да је који трговац тражио од произвођача да му доноси шљиву за извоз у свежем стању или за продају ради израде пекмеза или сувих шљива пре дозвољеног времена брања и тај ће се трговац казнити по чл. 153. тач„ 8. истог закона. Чл. 5. Ако државни или приватни економи,. при контролисању рада на пушницама и пекмезарима, наиђу на произвођаче, који буду употребљавали за сушење или справљање пекмеза труле, буђаве„ нечисте или зелене шљиве, или који не буду сушили довољно шљиве, или који у опште буду израђивали суве шљиве и пекмез противно одредбама ове Уредбе, достављаће их надлежним привредним инспекторима, који ће им забранити употребу таквих артикала за људску храну, као и за извоз и поступити са таквим произвођачима по чл. 22. и 153. закона о радњама. Чл. 6. Министарство Народне Привреде даваће по нахођењу и награде у новцу лии различним пољопривредним спра