Trgovinski glasnik

гРиДНИШТЗО и . ћ'иха<Ј)ова бр. >§ гЛЕФОН 390 1 (Г«л јк огласимл: глчнл 1 г.м. и 1 ступцл 0Т5 дин. 8ЂН огллси по погодба .1еплаћана пис^ла Н8 примају С8 €ДАН 5Р0Ј 10 пд,

ОРГИН БЕОГРПДСКЕ ТРГСЗиЧКЕ ОМЛВДКИЕ

М3.1АЈИ СВАКИ ДАН СЕМ ПОНЕДЕОН.ИНА И ДАНА ПО ПРАЗНИИУ СТЛ.Е ЗА СРРИЈУ: ЦРНУ ГОРУ И БУГАРСКУ А ГСДИНУ ДНВ. "Л АУСТРО-УЈАРСКУ КРУНЛ 30 ‘ ЗЛ ОСТАЛС ЗЕМЛ.Р -ор. 30 . се НВ ВПЗиЗ|Т 1ЕДАН БРОЛО пд

5РСЈ 137.

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК, 26. ЈУНА 1314 ГДД

ГОДИНА XXIV.

165. На челу овог чланка исписан је ! број, око кога ће се водити изборна борба. То је број посланика Скупшгине, коју има да даде избор од 1. августа о. г. Прво што је значајно у овоме броју јесте то, да је он мањи од броја досадашње Скупштине. Досадашња Скунштина била је састављена из 166 посланика. Ова идућа имаће јед-■ нога посланика мање. Тај се моњак појављује у једном од округа Дринске дивизијске области. То је' округ ваљевски. Мањак је несум њива последица рата. Али та последица није се само јавила у питомом ваљевском округу. Она се распрострла и на све округе; разлика је само у толико, што се тај мањак на окр. ваљевс.ком и види, на другима не. А на другим окрузима тај се мањак посредно ипак^ јавља: јер за две године и четири месеца, колпко је протекло од последњих избора (1 априла 1912) није ни један од осталих округа у броју посланика порастао. Рат је проредио редове правних гласача. То је један од факата, вредан да се истакне, као знак овога времена. Од пропше скупштине, ако се не варамо, као жртва рата био је само један по сланик, који је умро од заразне болести. Остали су сви срећно и весело иреживели хиљаде и хиљаде својих драгих бирача; јер посланнка неприкосновеност чини имуним у Србији и од куршума и од граната. На прорсђеност гласача не утиче и проређеност офи- : цира. Они могу изгинути колико хоће, то на политику ни уколико! не утиче, јер официрн нису ни бирачи, иити могу бити бирани. Они су у политичком смислу бесправне личности, што се, уосталом види и по другим кеким пригодама. Но ово узгред. Али и ово је вредко било поменути, у стипају прилика, који отварају тако велики хоризонат за размишљање. Други важан број, који проистиче из онога горњег, јесте његова половина. А од 165 половина је 8272 или практички 83. Овоје број будуће скупштинске већи-| не. Ко њега буде имао, имаће! математичку већину, али, по на-ј шем мишљењу, не и политичку већину, са којом би могао радити.! Чнста једна парламентарна већина,; ако хоће нешто да вреди, мора бити толико велика, да јој не могу нахудити, и за рад је онеспо-

ну, то јест 83 и више од гога по сланика? Питање ово проистиче више из историјских изборних узрока, но из фактичке стварности данашњих избора. До сада су сви избори у Србији вођени, не око релативних, него око апсолу тних већина. То је укоренило навику, да се владати може, и да треба владати, само са апсолутним већинама, које чине излишним савезе и компромисе. Ко нема већину, он иде у мањину, па шта му Бог и срећа јуначка даде. До сада је тако доиста и могло бити, па је и било. Али је велико питање хоће ли и од сада тако бити. То имају да покажу избори од 1. августа ове годиме. И ми се, са своје стране, нећемо упуштати у нагађања, све и да постоји бо јазан, да из ових избора неће ни једна странка изаћи са апсолутном већином; јер и евентуална већкна тако званог (по француски!) „блока“ била би такође само аритметичка, а не и политичка већина. После свршених избора, свака ће странка поћи на своју страну. Пра ве скупшгинске већине, способне ра рад, имале би тек после да сеј састављају новим компромисима Али како? Ко ће с ким бити? То је све још под далеко већом неизвесношћу, но и сам изборни ресултат! С тога би наше политичке странке све без разлике добро учиниле; да између себе — путем грдњс. и међусобног дисквалификовања не постављају тако високе бедеме полемичкога ђубрета и нечистоће, ди им то после смета, да се у даном случају могу једна другој да приближе. У осталом, старо је правило, да се са простач ком грдњом и у полигици ништа не решава. Све што отуда долази јесте „зла крв“ и рђаве сведоџбе, које противнпци један другом дају. А са потребом међусобног приближења ваља од сад више рачунати, но икад до сад. То је наше непоколебиво уверење. Радовали би смо се, у интересу земље, ако би то почело бивати и уверење свих наших политичкпх људи. На жалост, бпш у том погледу наше су полтичке странке изгубиле сваки компас. Блудећи кроз време и кроз историју, оне су се одвикле сваке дружбе. 1о, у њи хово оправдање долази донеклс и од политичког порекла сваке од њих. Либерална и напредњачка странка по времену су старије од обе радикалне. Либерална води порекло од свето-андрејске скупштине! (1858), 'а кадар консервативне —I доцније напредне —странке, фор-| мирала је осмогодишња владавина кнеза Михаила, да их после обе сатре један други владалац, краљ Милан. Он је либерале саломио, бацивши их с власти после њиховог највећег политичког успеха; а напредњаке опет држањем на вла-ј ди, док их није потпуно истрошио.ј Две разне метвде дале су за обе! странке исти фаталан ресултат. Метода физичког насиља према тре-!

ћој, иовијој странци, није му уродила истим плодом и велика радикална страика тек је 1 под трећем владаоцем, и не без: његова са дејства, дочекала свој расцеп, који је дошао великим делом и од њене набујалости завре-, ме памесништва (1889 1893). Тако нам је политички процес донео четири политичке странке, којс кад се апстрахују од своје исто рије, данас у теорији и по својим програмима прилично личе једнај на другу — док су у прекси ипак тако крвнички једна против друге. То тако дуго бити не може бар не на срећу земље наше. Политичке стрпнке морају ударитн другим путем, ако мисле не само дај буду корисне своме народу, но — да му не буду гробно фаталне! Оне се морају почети удруживати прво, разуме се пр.ивремено, са| извесним пословним програмима, јер за стално спајање наше су странке у овом моменту потпуно неспособне. То је, свакојако, последица неке врсге задивљавања; али ће доћи и време сталнога спа јања. Ако ће ово бити на основи историјској, онда би удруж^ње; оба радикална крила било исто тако нриродно, као и удружење обе остале странке, које иедавно умало није успело да се сада опет налазе даље но икада. Но кад се; врате посве нова груписања, с обзиром на нове политичке потребе| наше сада увећене Отаџбине, она могу бити исто тако и нова и самостална. Али од тога историјског удружења има друго једно боље и јаче, јер бп одговорило и потребама земље и упрошћењу политичке ситуације. То је издвајање; начелне природе у два супротна правца. На једну би страну отишли више консервативни елементи, а више екстремни елементи на другу страну. Србија биј имала оида две јаке странке. И ко зна, колику би услугу земљи својој учинпла свака она странка, радикална у првом реду, која би отурила лажан стид и отворено се изјаснила за консервативне идеје у државној управн, остављајући крајности крајњима. То би одговорило срећно и новом положају нове велике Србије. Могу се данас и не примити оваква резоновања.јер свака страна полаже на своју политичкј правоверност. Тако и бива у свима сектама политичким, као и всрскнм. Али ми смо, са свога неутралнога гледншта, уверени да ће нам време, а пре а после, ипакј дати за право. Ко поживи видеће! •_ - □ ПИСМО ИВ НЕМАЧКЕ4' | Од нашег сшалног доиисника — • Мутне спољне прилике у непосредном суседству или у општој констелацији е>фопских држава не изазивају само прешну потребу

аити, ни непријатељи, ни приељи; овидруги (пријатељи,) сво1 нехатом, они први (противни) својим нападом. Судбина про;е Скупштине ову је ману слах већина до очевидности пока1 а. Та је мана и довела до 5ора; јер аритметичке већине жад нису и политичке већине влада с њима често носи душу носу. Сад се само собом наме питање: хоће ли, и која стран, имати овога пута своју већи

>) Ово је писмо било загурено, те зато није досад штампано. Урсдништво

наоружања и велнких одбранбених набавака, него стварају у свакој земљи, анормтлну политичку атмосферу, која је у толико загушљивија, у колико је у земљи јаче развијено чувство демократскс уставности. Јер, по самој природи ствари, у таким мутним приликама војене чињенице развијају живљу активност и важност њихове улоге у државним пословима уопште, расте у толико више, у колико је ратна опасност ближа, те често и ненамерно теже, да потискују грађанске државне власти и чињени це у други ред. Ово стање доводи често до веће или мање заоштреносги, између војске и народа, према томе, каквог је нацноналног и политичког темперамента догични народ; оно помућује државоиравне савремене погледе, и шкоди државно-грађанском васпитању једног народа. Сретне су оне земље, где војска и народ означава исти појам, и где су, и војске и грађанске чињенице само извршиоци одлука народног представнишгва. Иако Србија и благодарећи строгом схватању и вршењу уставности краља Петра, стоји у том погледу, боље него многе европске западне државе, није ни у њој искључена могућност суревњивости између грађанских и војених власти. Стога сматрамо, да је за наше држзвно грађанско васпитање потребно осврнути се понекад и на та питања. У Немачкој оно носн обележје, милитаризма; јер је њен спољни положај таказ, да вечито мора мислити на своје наоружање на суву и на води. Али онај крути милитаризам, који у себи апсорбује сав државни ауторитет и потцењује државно-грађанске установе и њихове савремене слободоумне тековине, налазн само у Пруској на погодно земљишге, но и то не у свима провинцијама, што су под њом. Тако н. пр. Елзас и Лотрингија не могу никако да се приволе царству немачком. И данас после чегрдесет годнна њиховог присаједињена Немачкој, у пркос чисто иемачком пореклу и језику њиховог становништва, оне упиру очи на Француску да их ослободи немачкога ига. Нема сумње, да француски реванш, који је мртва тачка немачке спољне политике, не бн узео овакве страховите сразмере, да су односи између војске и народа у Пруској и њеним провннцијама сношљивији, и да се са грађанским слободама нс поступа тако охоло. Можда ингде као у Немачкој нема толико нервозних људи у високим положајима и иначе, који сматрају за своју дужност, да њушкају по свима кутовима и налазе махне и недостатке у наоружању, -па ударају на сва звона, како је неопходно потребно, даље наоружање и повећање војске и на суву и на води. Да су ту по среди лукративне побуде, војено индустријске спекулације, више је но извесно. Срећом, Немачка никад не оскудева у великим личности-