Trgovinski glasnik

Број 142.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страиа 3

ње о гаранциЈама устава против комесаријата преда угарско-хрватским краљевским одборима. На крају седнице Сабор и галерија иравили су овације председнику Медаковићу. Дубоки осјећај непокољебиве вјерности и оданости према узвишеној особи Његовог ц. и кр. Апостолског Величанства и Његовом Прејасном Дому, не могу уздрмати никакви инци денти; док ће наше држање према факторима државне управе овисно бити 0 том - како и колико ће се пра- ТТЛрдт I ТТ? ТТ Д л I ТТТРДТТу ведне жеље и захтеви Српског Народа, ДЏЈ А ићУ и ПЛ 01Т111 П.“.Пу испунити. | (Извештај Српског Пресбиро-а) Евгеније Летица, ц. и кр. прави тајнц саветник, митрополит, Петар Зимоњић, Епирци и Албанија. митрополит, Василије Поповић, митро- Атина 30 јуна полит, Иларион Радонић, митрополит, с Епираца у Д ел вино-у био Др. Милан Хаџи-Ристић, Др. Влади-Њ доста буран. Било је неколико мир Андрић Др. Јово Симић Др. ЈБу- говора ко ј има се изражава сумња бо Симић, Данило Димовић, Јаков А.! ди ће бити од користИ; ако пр0 . Поповић, свештеник, Др. Димитрије токод са Крфа буде примљен , с Васић, Др. Милан Јојкић, Јово Симић обзиром на садашњу анархију у свешгеник, Васо Васиљевић, Вукан! д л б ани ј и Зоографос је рекао, да

Куљанин. АУСТРИЈА И СРБИЈА. (Извештај Српског Пресбироа)

ће он поднети оставку ако Епирци ме приме протокол. Лист „Емброс“ доаоси, како је дошло до крвавог сукоба између Елираца и побуњених Арбанаса код Леснице, близу корице. АрПариз, 29. јуна. банаси хтели су да заузму ту поФринцуски листови доносе ко- ЗИЦИ )У' док С У Епирци, под команментаре аустро-немачке штампе А0М ^алдаса олои ј аЛИ напал ' поводом смрти руског посланика послетк У С У се Арбанаси повукли, Хартвига, и пребацују јој дрско оставив ш и еа с °б°м многе жртве. писање којим тврди, да је Харт- Како је у јужној Албанији. вигова смрт само једно добро за Црач, 29. јуна. оаиаии европски мир, пошшо ]е у околини Берата налази се оио неиријатељ Аусшрије и Iрој- 50 000 бегунаца, који су остали

ног Савеза, иа је његова смрш, права Божја казна.

потпуно без средстава за живот. Грчке чете већ су прешле пре-

„ овдашњим иолишинким кру- део с капара и оперишу заједно говима ошворено из/ављују, да са побуњеницнма прогив Берата. пвано дрско изазквање и понсвље-ј Кнежевсли пар у недељу у вече ни нападаји аустро-немачке штам руча0 ј е на броду „Бреслава“.

1* Нинолај Хартвиг. Одговор руске владе. Царско-руски министар иностраних дела, Сазанов, на изражену жељу српске владе и срп ске престонице, да тело пок руског посланика Хартвига буде сахрањено у Београду одговорио 'је: Царско-руска влада, веома дир нута жељом краљ. српске владе и града Београда , гледа у таме знак пажње, коју Србија указује посмртнии остацкма руског представника и сматра то као високу почаст за Русију. Дубоко благодарим иа толикој пажњи и почасти, те изјављујем, да од стране цар ске владе нема никаквих сметња за остварење ове српске жеље. Парастос у Петрограду.

бе и прављења трговачких закључака буде легитимисан исправама које ће му издавати 7рговачка Номора или њени одељци у Скопљу и Б итољу или трговачка удружења ако представља домаће фирме, или оверавати ако представља стране фирме, па ту легитимацију да показују трговцима приликом нуђења робе и прављења закључака. Саопштавајући ово Трговачка Комора Краљевине Србије, апелује на увиђавност свију оних којих се тиче, и којима треба да је стало до солидарности у трговини, и с правом очекује да се у будуће овако и поступа. АБр. 2538. Из Трговачке Коморе Краљевине Србије 1 јула 1914 год.

Царигрмд, 30 јуна. Његово Величанстзо Краљ Београд-

У цркви Министарства Иностраних Дела даван је парастос поводом смрти посланика Хартвига. Присуствовали су Министар иностраних дела, чиновници министарства и дипломатски кор. из трговгаГкомоРЕ. Аегитимације трговачких агената.

пе против Русије и Француске, иеЋе

За последњих 24 сага испаље-

ни нзјмање заплашити Тројни Спо- ни су МН огобројни метци на предразуил, него ^е на против само стражама. У вароши влада потпун још више погершати и онако за- ред д в2 официра који су стигли тегнуте односе између Француске. из Корице тврде да се на југу Русије и Аустрије и Немачке. ваља борити, не само против чета Епираца, него и против јаких реу л . гулариих грчких трупа, чије наАрвзтсна И иЛ&ВОНИЈЗ, предовање допушта четама да се (Извештаји Српског Пресбироа ) могу померати и да се могу повући у случају неуспеха иза реРад сабора завршен. дова грчких трупа, које се затим Загреб, 30. јуна. крећу напред за брдским топовиСабор је данас завршио рад и ма - Значајно је приметити да је његове седнице одложене су до Ј ош 21 . ов. м. грчки командант јесени, кад ће влада поднети нове Вардас предао ултиматум Корипредлоге. — Дефинитивно је прим- ци > тражећи да се варош преда. љен Бадајев предлог, да се пита-1

Како се догађало и догађа: да неки трговачки агенти злоупотре-ј Омладине. бљавају необавештеност наших грађана — трговаца — у новим областима у закључцима трговачким и на тај начин стварају спо рове, који не само доводе у опасност интересе гих необавештених људи, већ који директно и штетно утичу и на правилно развијање трговине у новим областима и на односе у погледу трговинских веза са старим нашим областима; да неки од њих чак нису имали ни овлашћење од до тичне фирме, за чији су рачун правили закључке, те послови које су они закључивали нису правно везивали и дотичну фирму, Управа Трговачке Коморе Краљевине Србије — да би отклонила штетне последице које су неминовни ресултат таквог несавесног рада, — налази да је потребно да сваки трговачки агент, који одлази у нове области ради нуђења ро-

ској Трговачкој Ошдики. Његово Величанство Краљ благоволео је на телеграфску честитку Београдске Трговачке Омладине о рођгндану Му, одговорити телеграмом ове садржине: Врањска Бања. Г осподину Марку Вулетићу, председнику Београдске Трговачке

Београд. Од свег срца захваљујем дра гој ми трговачкој омладини на искреним честиткама и лепим жељама о мом рођен дану. Петар. 7 екст телеграфске честитке, којом је Београдска Трговачка Омладина честитала Његовом Величанству Краљу рођен дан: Његовом Величанству Српском Краљу Петру 1 Врањска Бања Величанство, После великих историЈСких догађаја којп су нашој милој Отаџбини повратили знатне покраји не Душанове царевине и подигли јој уопште углед, даЈ Боже да настане доба мара и рада на

Н0В11Ш (Емвсвјоне) ВаНЕВ.1 од Леона Смита превсо М. И. ЂукниЂ (2) У другим државама, где се корист оптицаја више ценила и где се он у практици више природно проширио, новчаничне банке ствараху се својевољно подстицањем приватног интереса, оне функционисаху, било под управом општег права, то јест, са слободном у такмицом и неограниченом одговорношћу, бнло са ограниченом одговорношћу, алн по* погодбом, да испуне нарочите обавезе, које прописиваше власт и које беху намењене да обезбеде исплату новчаница. Јединство банака је боље за државе, у којима влада дух централизације, државно јединство и употреба државне акције; оно, на против, ниједобро за државе, у којима преовлађује индивидуалиа радиност. Мноштво нов чаничннх банака може бити унесено уставом као у Швајцарској и у Италији. Оно не смета да добије у случају потребе помоћ, било свих банака, било једне банке или више њих; али јевроп

ске државе налазе да им је згодније имати под руком једну велику привилеговану банку. Потнуна слобода постојала је у Шкотској за време од >00 година; у Француској, под Директоаром, у једној од Савезних Северо-Америчких Држава, Кћос1е-Ј51ап(1-у, до 1863. године; и у енглеским провинцијама, изузимајући један рејон око Лондона, да 1844 године. У Савезним Северо-Америчким Државама догодише се кризе, у које беху умешане и законом уређене банке, законодавна тела појединих држава уведоше погодбе за ограничавање, а 1863. године Конгрес утврди систем савезног уређења. Тако исто и у Енглеској кризе проузрп коваше 1844 године закон Роберта Тила, који ограничи емисију и број новчаничних банака. Затим, друге године исти систем за ограничавање беше примењен на шкотске банке због чисте идеје за асимилацију, јер се није догодио никакав факат, који би оправдао ту промену режима. Међутим системи јединства и мноштва имају више општих, битних начела за оптицај новчаница банака, ко]има је он уопште подвргнут. Ми ћемо их означити, а за тим ћемо упоредно

испитати та два система јединства и мноштава и систем мноштва банака, који је уређен законом. На послетку ми ћемо изучавати главну функцију банака, то јест, есконт. Емисија новчаница улази у трговачке послове Волавски и друге присталице монопола трудили су се да се приме у начелу: „да емисија новчаница не улази у трговачке послове, него да је државни акат; да она није једна од битних својстава банака: да је права функција тих банака да примају оставе, да дају позајмице, да отварају текуће рачуне, да врше вирмане; а да је емисија различна функција која улази у установу банака само у извесним приликама (*). Мишел Шевалије суЗбијао је те закључке овим посматрањем: „Да би се могло казати, да емисија новчаница не улази у трговачке послове, требало би да банка не буде трговачка установа. Али је банка, очевидно, трговачка кућа; њена је роба есконт, њене позајмице, то је уопште кредит. Она има за ту робу продавницу, као што друга трговачка кућа продаје гвожђе, жито или платно. У својим о(*) (ЗисхИопх Нех М.ициех, раг Шо1а\№к1 р. 14 е( 1о.

перацијама она даје своје новчанице као што трговац даје своје менице или своје ефекте по наредби. Она размењује своје новчанице за обавезе, које јој приватна лица доносе на есконт, па да ли је могуће да ти послови не б\ду трговачки послови? Сама емисија новчаница има више карактер трговачког посла него меница, јер је она сама по себи корисна, што није случај са вученом или сопственом меницом. Да емисија није трговачки посао, доказ је, рећи ћете, што не може бити утакмице. Али то није у истини. Емисија новчаница је посао, на који се утакмица примењује врло добро. Ако су у.близини две новчаничне банке, то ће се оне такмичитн једна са другом, као два трг . жита, гвожђа или вина. Емисија новчаница је један од њихових извора, једно од њихових средстава за акцију. па према томе, једно од њихових оруђа за утакмицу*. • (Наставиће се.)

,* Јоигпа! Јех Есогпиш!« , Јеопег 1867.