Trgovinski glasnik

УРЕДНИШТВО Кнез Михаилова бр. 19 ТЕЛЕФОН 390 ЦЕПЛ ЈЕ огллспмл: ДУБИНЛ 1 СМ. 1 СТУПЦЛ 0.15. дин. БЕЋИ ОГЛЛСИ ПО ПОГОДБИ Непла^ена писма не примају се. ЈЕДАН БРОЈ 10 пд.

ОРГ0Н БЕОГРВДСНЕ ТРГСВВЧКЕ ОМДДДННЕ

1ШАЗИСВАКИДАН СЕМ ПОНЕДЕОНИКА И ДАНА ПО ПРАЗНИКУ СТЛЈЕ ЗЛ СРБИЈУ. ЦРНУ ГОРУ и буглрску: ЗА годину дин. 24. ал лустро-углрску КРУНА 30 зл ОСТАЛЕ ЗЕМЉЕ фр. 30 Рукопнсн се не врађаЈу ЈЕДАН БРОЛО пд.

БРОЈ 147.

БЕОГРАД, УТОРАК, 8. ЈУЛА 1914. ГОД.

ОДИНА XXIV.

ГОСПОДИН МИЛЕР.

концесије довољно регресирало талних железница показује, да се кроз толико годнна држања тур сваки преговорп и између Србије ских железница. Тај је регреснесрав и Аустро-Угарске могу, кад се хоЈедва једном да можемо поме- њено већи, сад, када Не друштво, ће да заврше корисно по обе нути и једно име. које долази са не улажући даље, никаквог капи стране. маслиновом гранчицом мира и без тала, и слободно од сваког ризи-[ Кажемо: кад се хоће ! Али на задњих смерова — из Аустро-У- «а, примити у готову преко четр жалост, не дешава се то тако чссто гарске. То је, иа жалост, велика лесет милиона динара. Дали ће — да се с оне стране у опште реткост, и стога смо име тога чо- српска држава за то захтеватп да хоће да говори искрено и лојално. века ставили у наслов овога члан- се њој предаду акције лруппвене То је за жаљење, али није само ка. Име г. Милера, директора О- (100.000) комада) или ће се уго- у нашој власти да тако не буде и ријенталних железница поодавно вором између српске државе и ако бисмо се ми први радовали се спомиње у нашој јавности, а друштва те акције огласити за ме- да је другојачије, боље! поводом спора око тих железнвца, вредеће, то ћемо сачекати тек, кад X у чијој ће својини остаги право се текст уговора објави. А он ћ«

руде и копови вино и ликери остало

24.122 18.248 8.127

Свега 141.000

ексш.озт.шиј, ,,С Т "Х. Дуг° * “ ћн “ "Р" «4»“» Ј|Д1 ЛП1ПВ1 П0ГЛ6Д иа шАустро-Угарска је пустмла „з ВЦ8ДН0 ПРМ8Е6 ][ Г|!10ј.

реч „ спор“ , чији је аутор била аустро-угарска дипло мација, замени сл речи „прегово РУ К У саме преговоре око откупа ри“ чнји је носилац опет био го- железница, које је водио г. Ми-

сподин Милер. И, ако сви знациј лер. Али је тај огкуп Аустро-Угар- . ие варају, преговори за откуп ска ипак учинила зависним од

( 8 ) Много више но рудама Грчка је богата каменоломима, специјал-

железница тј. права експлоатаци- другнх. саобраћајних и тарифских но мрамором - Стара Грчкл архитек -1 ј Ј к г ,пглмп5о ,, 1 тура и скулптура има V многоме ]е (|ер су железиице, после рата, погодаба, који су предмет дру- - ‘ шго ј Р . као технички објект постале своји сих засебних преговора. Радн тих да ° ин? У ' иа српске државе) уродплп су преговора око половине јула био Д0 Ј, . . ° и у плодом. У Београду читав шгаб аустро- в “““ I I и Ј пао Псгодба је закључена, ма то угарских преговарача: о проши било још и у облику прелимина- рсњу четворне конвенције, о транра. Акционари оријенталног дру- зиту на свима српским пругама. штва уступају српској држави пра- о новим жељезничким везама Ср во експлоатације на железничким бије са Босном и т. д Ови су

|-г^-го^ оп,т ,, Сем Пантеликона мрамор се на то уступање нспла-: гага), али у јавносги није деман- „ гт 1 к Ј - Ј 1 лази у Химету, у Пелопонезу на више места код Кастрији, у Тесалији на много места и т. д. Камене соли Грчка нема, и сва потреба за сољу подмирује се морАустро-Угарском. По средиГ дакле с:0Љ У' чи Ј а Је продукција око Ј г г г 1 30.000 тона годишње, што преставља вредност од 3 и по мил.

псто време најлепши мрамор налази се у Атици, у Пантеликому. Мрамор је потпупо бео, али има мало гвожђа, које му после кратког времена даје златно-жуту боју иа површнпругама: Ристовац-Скопље Ђевђе- 1 изасланици отишли убрзо, готово; ни ‘ '^ пот Р е ^ љ УЈ е се поглавито за, лија, и Скопље-Митровица; а срп- напрасно (после сарајевског атеп Гр ска држава им ћује одсеком једном сумом, која тована вест, да је споразум и са је нешто већа од четрдесет милиона Аустро Угарском постигнут. динара. Вероватпо, да у то не у- Повољно завршење преговора лази возни материјал друштва, по са г. Милером само је логичка пошто га је оно благовремено при следица постигнутог споразума са уласку српске војске, повукпо да дза споразума. И у толико боље! ^ Господин Милер, чије нам је по- с г ‘ I динара. мирљиво понашање и дало повода| 1 да се на његовом имену нарочитој IV. уставимо, постао је на тај начин Тпгозина ву рата загекли ван српске старе добар весник на међусобном су- ^ границе, на „турском“ земљишту. седском раду, на пољу саобраћаја. Слично свима осталим балкан Како је, приликом погодбе о отку- Наравно, он није говорио само у ским државама, и Грчка спољашња пу, расправљен сав овај, и остали име Аустријанацз, јер ови нису трговина показује у својој струкдетаљ, то је најпосле од според- искључени акционари оријенталних Т УР И врл0 Ј ак У једностраност. Ово ног значсња. железница, већ ту има и Немаца нарочито важи за извозну тргоГлавно је, да је иостигнуг спо- и Француза и Швајцараца. Оста- ВИН У, К0 Ј а Ј е ограничена на свега разум о откупу, и на томе се мо- ло је необјашњено да ли у опште! неколико артикала, као што ће се же чеотитати и српској влади и није била фиктивна „куповина“ видети из података, које ћемо мало, друштву оријенталних железница. 1 51.000 акција, за колико се гово- час изнети. Влади, што је успела да приведе рило да их је прешло у својину Према подацима за 1911 год. крају један спор; друштву, на уви удружених аустро-угарских банака грчкд спољашња трговина изглеђавности да је за меркантилне по- које су послужиле после као осло- Д ала Ј е ° вак °: слове увек бољи добар споразум. нац за полугу дипл. акције протиг, но лоша парница. Друштво ликви- Србије. * в03 дира овај посао без икакве мате- Постигнутим споразумом, све то Вредност у хнљадама динара ријалне штете за себе. Напротив, постаје беспредметно. И очевидно живе животиње 3.188

ље на југ, на оне делове пруга, који су остале друштву ван нових граница Србије. Том приликом запали су били у туђину н многи срТЈСКи вагони, који су се пред обја-

оно би се можда изложило мно- непријатељско држање Аустро Угим неизвесностима, да је хтело гарске у овом питању одлази тида насилно остане на туђој тери ме такође у област — непријатних

торији, наносећи гиме велики вред сувереном праву наше државе. Ми смо се увек са изненађењем чудили аустро угарској дипломацији, да је она и заподела спор

успомена. Место њих јавља се г. Милер са својом маслиновом гранчицом. У историји српских железница, поред оминезног имена Бонтијовог име Милера стајаће као знак

око тога, и да се утурила из-ј бољих времеиа, или тачније речемеђу друштва и наше државеЈно: бољег успеха у рђава времена. Сваки је могао видети неприро-Ј Али то и јесте оно зло и наопадност захтева, да се насилно јед-;ко, да Србија не може ниједан но страно друштво одржи у Ср ј посао да сврши са Аустро-Угарбији, кад је већ са српске стране ако не без рђавог резултата, а оно одмах изражена жеља да то не увек не без рђавих успомена? Ми буде и сва готовост, да се дру- жалимо, дубоко жалимо, шго је таштву накнади сваки губитак за ко, у толико пре, што то није мо овај уступак права. Друштво је рало, и не мора бити тако. Баш се за трајања своје прве и праве ћпа1е у преговорима око оријен-

животињски производи 6.130 производи риболова 7.898 земљораднччки производи 56.249 дрво и грађа 12.526 руде и копови 28.609 хемијски производи 8.809 шећер 6.201 предива и тканине 20.493 метали 6.976 артија 4.513 остало 11.408

Учешће пак лојединих држава у грчкој спољашној трговини казује нам следећи преглед. (Подаци из 1911 год.; вредност у хиљадама динара. увоз извоз Енглеска 40.821 33.777 Аустро-Угарска 23.721 13.520 Русија 34.449 2.601 Немачка 13.336 16.364 Француска 10.438 13.733 Бугарска 14.146 360 Турска 8.931 4.803 Италија 6.542 4.012 Холанднја 4.087 11.235 Амернка 4.143 12.561 Египат 943 11 453 Белгија 3.214 9.340 Швајцарска 336 991 Румунија 2.905 890 Остале земље 5.469 5.263 Ради допуне горњих табела у. чинићемо две-три напомене. 1. Од увозних артикала нарочнто се истичу колнчином увоза: лшеница (зредност увоза 42 мил. дин:); угаљ (вредност увоза 21 мил. дин.) и предива (вредност увоза 16 мил. дин.) 5. Од извозних артикала заслужују нарочнтог помена; корннтско грожђе (вредност извоза око 47. мил. дин.); дуван у листу и фабрикован, (вредност извоза 18 мил. динара); вино (вредност извоза 14 мил. дан.); руде, поглавито олово (9 мил. дин.), цинк (6 мил. дин.); грожђе (3 мил. днн.) 3. Вредност спољашње трговине како извозне тако и увозне, сигурно је за неколико милиона динара већа но што је званична стлтистика кззуЈе. Ова нетачност далази услед нетачне статистике у опште, и постојећих високих увозних, донекле и извозних, царина. Као што се види Грчка представља један нарочити тип земљорадничке земље, на име: она извози поглавито земљорадничке производе; алн она и увози највише земљорадничких производа. Трговински бнланс показује дефицит од скоро 33 милиона динара. Ова иасива није случајна, већ се појављује стално, из годиие у годину. Зл последњих 10 година пасива трговинског биланса износила је:

Свега 173.000 В. Извоз. Вредиост у хиљадама динара животињскн производи 5.484 земљороднички пронзводи 75.598 уља 9.421

1901

године 46

1902

„ 57

1903

„ 52

1904

47

1905

58

1906

22

1907

32

1908

44

1909

36

1910

24

1911

33

Интересно

је питање;

начин покрива Грчка пасиву свога трговинског биланса, и како се презентира њен плагни биланс? Одговор на ово питање дају нам следеће цифре.