Trgovinski glasnik

Број 148.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страна 3

спријатељити са демокрашским ка- своју жалбу, али то питање није рактером ове земље и споразу- још коначно решено. По досада

енглески адмирал добио је наред-

мевати се с њима на начин леп и извршеном претресу и истрази, не помирљив. „Босна је и до давас остала земља „потчињених“, у којој се и Аустријанац и Млђар осећа кзо освајач. Безобзирност и једностра ност босанске управе показала се у потпуној оштрини приликом за вођења ванредног стања тамо, за време балканских ратова. То је земљиште, које су приуготовили бечки и пештански државници за саме старе традиционалне мисли сједињења са Србијом. На овом се земљишгу и могао догодити страшни догађај од 15 (28) јуна. ма како нам он изгледао несхватљмв и за сваку осуду. „Сад кад је пожар букнуо, виде никаква већег утиска сви и полетели да гасе Али у Бечу као да не воле историјске 0 СК °Р°Ј промени владе, ]ер се о-

би било никаквог повода за даље гњацов ускоро Не отпутовати за поступање, а већ су н одузета пи- Атину да закључе споразум о ар-

Грчко-бугарски односи. Софија, 8 јула. бу да ради споразумно са комдн Мајор Мустаков и правннк О- дантима страних лађа и да у случају потребе предузме мере за личну сигурност кнеза, његових чисма и књиге враНени редакцији. битражи по слору, коме треба да(НОвника Европљана небораца. припадне место Окачилар, које се налази на грчко-бугарској граници.ј Софија, 8. јула.

„Народно Јединство“ Не у сваком - случају и даље редовно излазити. Франковачки проглас. Загреб, 7. јула, Франковци и присталице Радићеве странке издали су заједнички проглас наперен нротив Српства. У том прогласу франковци и радиНевци апелују на хрватски нардд

Млјор Каблеков наименован је Хапшења и осуде због сарајевског атентата. Неки листови јављају, да јеуТузли

открнгена читава завера, којз је имала

за војног аташеа у Атини. Бугарско-румунски гранични сукоб. Софија, 8. јула. Бугарска влада, у једној ноти, везе са сарајевским атентаторима. Кажу и позивају^га, да суди српско-хр- К0 ЈУ Ј е п Р едала румунском послан- да је ухапшено око 30 Срба ђака и ватској коалицији те дл учини све СТВ У наваљ УЈ е Дасви војни аташе-и, више Срба професора, који су оковани како.би дошло до нових избора. бкло У Софији или у Букурешту, одведени у Сарајево. У Загребу је Међугим овај проглас није учинио тт0 кС зависи1и °Д избора румунске владе, поведу истрагу о

Ових дана се ширили гласови СК0 Р ашњим иицидентима на граници. Оптужба турских министара Цариград, 7 јула.

студије и не мари се да се пре- пажал0 как о је Бан Шкерлец врло рију стари прашљиви архиви, у нерасположен и нервозан. Г оворикојима би се могле прочитати поуке л0 се чак и 0 томе > как0 то г „^.. } ^ једне не гако давне прошлости Са по бож предузети владу граф Ердеди П рочитао јуче у парламенту у име лицијском сгегом и малим опсадним и ДР- Светозар ШумановиН, а у владе1 примљена је са дугим пљесврдило се, да ће кањем Приликом гласања, о коме

ухапшен правиик Фрања Бавчевић, ухапшени су били и соедњошколци Душан и Милан Грегорић, или су пуштени из |затвора и протерани из Загреба на годину дана. У Сарајево су доведени и стрпани у затвор српски свештеници иа Жепча и Завидовића.

стањима не лече се ране ове врсте.

неким вестима

Деклерација, коју је Талат оеј у Х апшеи је и Душан Богуновић, учитељ у Босамском Новом, и код његовог оца у Загребу извршена је преметачина. У Турјаку код Б. Градишке ухапшечи

Најача погранична стража не може на влад У доћи опет Ракоцај. Ме- ј е ју че у јутру било речи, грчки позауставити лет.мими. Ту помажс и “ су се уздржали, сеи јед-1 су ушгељ Лљ , ар Петровић „ се . савлађивање Једне идеје, другои ^ оп^ пшипппЈџрс оста,е „с Га . к0)н ,е гласао против владе. љакљ у„„ тељ Ла зар Петрпвик осуђеи К010М 10Ш ШЧОМ ИЛе»ОМ.“ И Д а За сада непе ОИГИ ни ЛИЧНИХ I (ппламрнлт 1 Р ппжап Флнлг ГРПНН-1

којом |0Ш јачом идеЈОм. (Свршиће се)

промена на влади. Полиција је јуче забранила одр-

Јарламенат је држао једну седницу ноћу, како би довршио буџет.

на месец дана затвора и да буде протеран из Босне. Он је родом из Срема.

Хрватсна и Славонија, Хапшења и претреси станова. Загреб, 7. јуна. После гог;ора грофа Тисе и конференције са баном Шкерлецом, која је одржана у прошли четвртак, извршено је у Загребу више хапшењз, кућних претреса а и про теривања; међутим већина ухапшених гтуштена је из затвора. У прошли четвртак извршен је претрес у редакцији „Народног Јединства“, и у приватном стану у редника овог листа, Милана Мар јановића, те је полиција одиела сву кореспонденцију и књиге, али уредника није ухапсила. Марјано-

жавање социјалистичког збора. Ин- својио дневни ред> којим се П редтервенција народних посланика про- лаже да кабиН ети Гази Муктар па-

/'Л ! . ' Г Ј г м Г 1 Око поноћи парламенат је у д^ им Чалић из Бргуда код Бенковца у Далмацији осуђен је на шест месеци

затвора јер је одобравао сарајевски акпНр ЛрмртппкиНл лпрллп нчјр Ј ~ Ј тентат. У Арбанасима код Задра осуи° нпс Д Д Ј за објаву рата у моменту када ђен је један Србин на годину и по

тив прогеривања социјалистичког ше и Ђамил паше буду оптужени вође. Деметровића, имала никаква успеха.

војска није била спремна, због задоцњења у мобилизацији због, отпуштања једнога дела трупа мало пре рата, због неактивносчи кабинета почевши од српске до бугарске мобилизације, т.ј. за време од шест дана. зато што је рат био објављен и ирада није била промулгована, што се министарски са-

ДОГАЂАЈИ НА БАЛКАН5 (Извештај Српског Пресбаро-а) Преговори сила с устаницима. прач, 7 јула. Представници шест Великих Си вет мешао у војне операције и на ла одговорили су 5. јула на позив послетку што је распустио стари побуњеника, саопштивши им Јда парламенат. они пристају на преговоре, али с тим да Драч буде место састанка. Ако се делегати побуњеника не о-

дана затвора, а други један Србин са Бродарице, осуђен је на три године затвора. У Бјелаку ухапшена су четиои Словенца, јер су одобравали атентат. У Марчанима (Истра) ухапшен је римокатолички свештеник Иван Винодолац под сумњом, да је одобравао сарајевски атентат.

С10ТРА јЈИСТОВА. Италија и Албанија. Мила.чска „Коријере де ла Сера" од вић је у петак и суботу саслуша сећају дово-љно сигурни у Драчу, Г. Аклан, државни подсекретар 4 - ЈУ ла има телефонским путем добиван код полиције, а затим је до- они могу доћи у Сасо Бијанко, на одговарајући на интерпелацију о вен чла нзк из Рима од 3. јула у коме био решење, којим се поиово 8 километара источно од драчкога материјалној и моралној помвћи, се вели од Р ечи ао Р ечи ово: протерује из Загреба на 10 годи- залива, где би и представници Ве коју енглеска влада указује кнезу „Стање, до којега је доведена Албана. МарјановиН је против овог по- ликих Сила дошли на једној рат- Виљему, казао је, да побуњеници нија, показује да је политика Аустрије

Енглеска к Албанија. Лондон, 8. јула.

лицијског решења поднео влади1ној лађи.

још непрестано опсађују Драч; и Италије, којом се ишло на стварањ

Његово широко лице поцрвене од љутине; он грцаше од злобе. Али сазнавши за поруку, коју је она поверила Матеји, њему прекипе. — Та она је полудела! То је опасна луда! Где је још тако што било! Сваки дан нов проналазак, нова казна, да би био нагнат да изгуби главу. Матеја мирно настави: — Сад баш идем из Дома за васпитање, где сам дознао да је дете живо. Осем тога, знам где је оно... Шта сад да радим? То беше последњи удар. Бошен са изгледом дубоког очајања стисну песнице и подиже руку. — Дивота! Ето докле смо дотерали!.. Шта хоће она стим цететом? Та то није њено дете... с каквим правом она не да мира ни њему, ни мени. Зар ја и мам мало деце! Реците, молим нас, је ли то у реду да вас моја жена гони да трчи за њима? Требало је још само да га доведете овде! Шта да радимо с тим сеоским дечком, који, вероватно има све норке? Замислите га између мене и ње... Не, она је заиста луда! Дубоко узбуђен, он стаде ходати напред и натраг по соби, па намах стаде пред Матејом, — Вч ћете ми учинити велику услу

гу, пријатељу, ако јој кажете, да је| умрло. Али он одједанпут пребледе и посрну натраг. Констанција стојаше на врат-и ма, те је чула његове последње речи м У последње време она је тако лутала по целој фаб ици ненадно се појављујући час овде, час онде, као да је хтела да нечему уђе у траг. За неколико тренутака она стајаша ћутећи пред збуњеним сабеседницима, затим не обраћајући никакву пажњу на мужа, упита: — Оно је, дакле, живо? Матеја мораде рећи истину. Он потврди покретом главе; расејаии Бошен учини последњи покушај. Слушај, драга моја, буди паметпа. Ја сам малочас говорио Матеји, да ми ништа не знамо какво је то дете. Зашто хоћеш да трујеш наш живот? Она га премери оштрим погледом, остајући потпуно хладном- Окрећући се к њему леђимз, она упита како је име детету и где је оно. — Добро!.. Алексаидар Оноре, кол колара Монтбара у Сен-Пјеру, блиау Ружмона у Калвадосу... Молим вас, пријатељу, учините ми услугу, наставите трагање и постарајте се да добијете тачна обавештења о навикама и карактеру тога дечка. Ви ћете, разуме се, радити обазриво, н» помињући пикога.

А сад ми одобрите, да вам захвалим за све што сте учинили ради мене. И изиђе не објашњавајући ни Ма теји, па чак ни мужу своје даме на;ћере и, можда, ни сама не знајући шта хоће — толико је била расејана. Бошен се одмах умири под утицајем непријатног жениног презрења. Зашто он да квари свој живот пум себичних наслада, отпочињући свађу са женом коју он држаше за луду? Он претпостави да отиде из куће. Па нека га узме!.. Штз се то мене тиче... Испуните јој жељу, пријател>у, наставите трагање. Можда ће ме оставити на миру... У сваком случају, мени је за данас доста. 'До виђења, ја од-1 лазим. Матеја смисли, да ће га у Ружмону најбоље обавестити Софија, ако само успе да је пронађе. Умало се не упути госпођи Бурдје у улици Миромечил кад му паде срећна мисао да сврати Сегеновима. Свршивши све послове односио усвзјања земље у Шантеблеу, он се дуго није виђао с њима, и тек пре кратког времена је обновио одиосе с њима, захваљуЈући изузетним при-1 ликама. Он се меобично зачуди, наишавши тамо на пређашњу слушкињу Валентинину, Селесту, која је пре неколико месеца опет пала у милост. На

основу старих успомена он одлучи, да преко Селесте одмах пронађе Софију Куто. Срећном случајношћу измећу Сегенових и породице Фроман учврсти се нова веза. Амброаз, који је недавно напунио двадесет прву годину, ступио је по свршетку лицеја, као осамнаестогодишњи младић, код Сегеновог стрица Томзса ди-Ордела, јецног од најбољих трговачких комисионера у Паразу. У току те гри године, бодри старац, који је и поред својих многих година, руководио свима пословима фирме, искрено заволе даровитог младића, у кога се потпуно буђаше прави тргозачки геније. Старац ди Ордел је имао само две кћери од којих је једна умрла врдо рано, а друга се удала за лудаком, који је себи пројурио куршум кроз главу и оставио жену без деце и сумануту. Тиме би се, вероватнп, могла објаснити старчева привезаност за Амброаза, ово чудо, које му је пало као с неба. Амброаз је бно леп младаћ, с великим црним очима, црном гргуравом косом и необично складном фигуром. (Наставиће се).