Trgovinski glasnik

б; ‘ ј 149

ТРГОВИНСКИ Г/ЈА' ник

Страна 5.

ивач, др. Холуб, који се био вратиот; негосијације преко посланика или кону Беч после дужег бављења у Тран-'зула, постављених у суседним држасвалу, успео јетолико, да на вишемместу; вама. Мени пак изгледа да је гу праизложи једзн предлог, сгвршено о- пи разлог познато ситничарство ау

ИЗ ТРРОВАЧКЕ КОМОРЕ. Уредба о посредницима. Чл. 1.

стварљив, о аустро-угарском кротек-, стријских метода у политици уопште торату на још незаузетим пределима и њен бирократски систем на по се. Средње Африке, али су му затнм уч- Пројекат уговора са Колумбијом од- Т р а ју се онаТица којима је главно тиво показали врата. Неколико го лаже се већ годину даиа, јер република; занимање п0Сред0 вање између проДина доцније, једчо колонијално дру-ј не п: истаје на потпуно ослобођење од даваца и К упаца у трговачкнм поштво. основано подстицавањем кнеза царине на увоз пртљага и оруђа донамераваше да 1 сељеничког. Пројект уговора је пре

љати се у свему осталом по прописима трг. закона. Чл. 7. Трговачки посредиицн су дужои савесно и брзо отправљати Као посредници (сензали) сма-, СВО ј е послове, о чему води надзор

Алфреда од Вреда, ради на побољшзњу економских од-јдложен и Венецуели, али она није још носа са Јужном Америком, али га влада;ни 1 Јта одговорила. Почети су прего остави без сваке помоћи и заштите, вори са Чили, з Боливија чека да види коју јој је тражило. Доцније, неколикој какав ће тај уговор испасти, па да га поданика аусгро-угарске монархије.; узме за модел кад са њом отпочну

који су путова.пи по Абисинији у научном циљу, покушаше, опет без

преговори. У Аргечтини, где

аустријска инду-

успеха, да заинтересују државу и ин-. стрија има шанса за прођу, аграрци подустријалце аустријске за подизање стављају за извоз смрзнутог меса такједиог трговинског музеја у Адис Абаба ве услове, који се не примају аустриј

посредовање

И то су само три примера међу мно гим осталим. Али сјајан рад осталих трговачких народа није могао да остане без утицаја ни на ‘аустроугарске политичаре, опијени србофопстом и плановима за излазак за Солун. Ови видеше најзад да не треба остављати целу светску трговину кародима Средње и Западне Европе. Они као да приметише да поред пута који им је Бизмарк показао после Садове, постоје и други путеви за развитак л иапредак њихове земље. У том циљу предузеше се мере ради иодизања ирекоморске трговине. Под заштитом бечке и

словима, и који то врше самостално. Према томе се као посредници пе сматрају и не иодлеже проиисима ове Уредбе она лица, која као особље једне радње купују и продају на пијацама искључиво за рачун те радње. Да би се ова лица могла разликовати од посредника, потребно је да имају овлашћење од своје радње, потврђено влашћу, и да га увек на захтев

ским аграрцима. И место да се нађе је- зласти, покажу. дан правичан модус, Аустрија чека да Тако исто ПОД ову Уредбу не аргентински аграрци попусте Што се| потпадају агенти за увозну или тиче других држава, као шго су: Перу, извозну трговину.

Костарика, Никарагуа, Екватор и Сан Салвадор. оне су већ у преговорима, 4Л или резервишу своје одговоре нли су Онај који жели да буде посре тек позвате да ступе у преговоре дник има да се пријави тргова Дописник вели да је овом прибли- чком удружењу у месту у коме жењу између монархије и јужно-аме- жели радити, а КОЈ6 Јв комора оричких држава допринео највише Др . 1 значила КпО СвОв ПОвврвника Перец, први посланик кога је Арген- Уз молбу треба да поднесе утина послала у Беч. Дипломата оба-Ј верење месне ПОЛИЦИЈСке власти зрип, лредузетан, радљив, он је упс-; дз јс пунолетан и да није због знао фабрике, подстицао индустрије,; преваре или због каквог другог пештанске владе,; организовао штампу. Узео је учешћа; из користољубља учињеног злосва пловидба на Средоземном Мору и у осиивању Аустро Американе и отво- чинства или иступа осуђиван (чл. зреде. Атланском Океану би реорганизована. рио ј е у Бечу музеј пољопривредних 52 тргов. зак.) Бечки дсписник „Журиала-а де Же- производа аргентинских. Ек. и Д-р Милутин Ускоковић

месно Трговачко Удружење; Ако никаква паграда за закључење послова није уговорена она. ће се одређивати према месним приликама. Тарифу за ове награде одређује Министар Народне Привреде, на предлог месног Трговачког Удружења, који ће оно учинити преко Трговачке Коморе. Чл. 8. Ко упражњава посредничку радњу а није поступио по овој уредби биће кажњен по чл. 154 тач. 1. Закона о радњама. Чл. 9. Посредничко право губи се: 1. ако дотични падне под стечај, 2. ахо је под истрагом за прљава дела, 3. ако је осуђен за прљавз дела, 4. ако би се на тужбу приватних доказало да дотични посредник несавесно и лабаво врши своје дужности. Тужбу прима, исграгу води и решење доноси унрава месног Трговачког Удружења а против њеног решења може се жалити Трговачхој Комори односно Министарству Народне При-

нев“, бавели се у Једном од својих; скорашњих дописа о спољној трговини аустро-угарске монархије, вели да нема; ни једног важнијег пристаништа о Мароку, Алжиру, Тунису, Егепту, Малој Азији, које сад не посећ)ју редовно, бродови лод аустроугарским павиљо-, ном. С пословима се оташло кроз долину Нила и Црвеним Морем све до хинтерланда Источне Африке. Послед ње три године, аустријски увоз је растао стално у Абисинији. Ту је разлог оном пријему и највишим почастима, које је граф Бертхолд указао ту скоро абисинској мисији поред све мрзовоље коју је оиа изазвала у савезној Италији. И побољшање пловидбених веза са

Лривилегована Народна Банка. Стање на дан 30. јуна 1914. А К Т И В А : 1) Метална готовина: а) у злату, у касама и код сграних коресподената Дин. 74,362.893 74 б) у сребру Дин. 8,165.965 19 Дин, 82.528 858 93 2. ) Лисница : а) у злату Дин. 219.400’ б) у сребру 9,067.854-75 Дин. 9,287.25475 3. ) За/мови на државне обвевнице у злату Дин. 133.570. б) у сребру 1,968.416-40 Дин. 2,101.986-40. 4. ) Зајмови по Шекувим рачунима. а) у злату Дин. 3,949.769'67; б) у сре-

, бру Дин. 21,428.023 85; Свега Динара Јужном Америком је показало већ лепе^ 377 793 52

последице. Раније је само једно друш - 1 тво, аусгријски Лојд, са Трстом као сво јим средишним пристаништем, попуња вало потребу свих далеких пут' вања. како на Исток, тако и на Запад. То беше једна врста монопола, те, каота-Ј кво, ово друштво је све мање и мање; било у стању да осигура, против све; веће стране конкуренције, честу и брзу

5. ) Цржавни зајам у сребру на осн. зак. од 15. Марта 1908. год. Динарз 10 , 000 . 000 . 6. ) Дуг Минист. финанс. у сребру по рачуну привремен. разм. Дин. 47,890.139-57. 7. ) Вредност. резервног фонда Динара 670.49679

Ако у дотичном месту не постоји Трговачко Удружење онда ће се обратити Трговачком Удружењу у најближем месту. Чл. 3. Трговачко удружење прегледаће уверење молиоца, па ће према њему и према општем гласу који молилац ужива изабрати га или не за посредника тога места. Ако га изабере увешће га у регистар посредника. Противу рошења Трговачког У-

Чл. 10. Трговачки посредници из места у којима нема Трговачког Удружења подлеже избору и надзору од стране трговачког удружењл у најближем месту које је повереник Коморе. На основу чл. 22. закона о радњама одобравам ову Уредбу о посредницима. ТБР. 3193, (М. П.) Мкнистар •јуна 1914. Народне Привреде, Београд. Д р В. Јанновић с. р.

дружења може се подиети жалоа . а • г Трговачкој Комори а против ре- Српска Грговачка Агенција у Ђенови.

шења ове Министру Народне Привреде. Чл. 4.

Г. Стеван Бркић, отправник кр. Српске трговачке агенције за Италију са седиштем у Ђенови, извеАко молилац буде изабран зз; штаВ а извозиике трговце и све оне, посредника онда ће му се издати КО ј И имају послове са Италијом, да о томе уверење, за које није по ј е адреса агеиције следећа требно никаква државна таксај А§епгЈа СопппегааК бе1 Ке^по сћ (чл. 143 зак. о радњама и чл, 6. бегђја Оепоуа (Даћа). тач. 16. зак. о так.) Са овим уверењем обратиће се молилац Трговачкој Комори за одобрење да може протоколисати

за телеграме: Вгкћз Оепо\ г а.

„ „ . 8.) Осшаве по шекућим рачунима ! пловидбу. Да би се томе помогло, Лојд 45 476 071-39

сведе своје путове на линије Истока: Леваит, Индија, крајњи Исток, а за Америку се створи ново друштво: Аустро—Амеракана, на челуса шефом познате бечке спедитерске куће, Шенкер и Комп. То друштво, по речима поменутог дописника, заузима већ лепо место међу највећим компанијама које по-

9.) Разни рачуни Динара .— ј Свега Дин. 226,332.601 35 П А С И В А : 1. ) Уплаћена главница. Д 10,000.000-—! 2. ) Ре Х р,ш фош) Дин. 67|.100-0б; КШ1ЦеЛа 1’ШУ Дин. 3. ) Новчочице у течају: а) у злату ј

1»11.//1\^. 1ШС/1 ПГ\Ч/Л г1 VII 1 Г) >. у ||« р т трговачку фирму посредничку. Уз ПОЗИВ УЧВНИЦШЗ ТрГ. ШКОЛВ Б. Т уверењс треба да пошље таксу за одоброње и то: Ако је посредиик на пијаци (сензал) Динара 10.

0 .

Моле се ученици свршене ниже Трг. Школе у 1912 год., да изволе доћи код госп. Косте Макевића, фотографа, 14 ов. м. да подиАко врши остале посредничке ГИ у слике које су готове.

послове или има своју засебну 30.

оје, а на линији Аргентииа, без мало, Д ии 4,759.820.— б) у сребру Динара односи рекорд у брзини, По сили уго- 86,441.930-— Свега Дин. 91.201.750*—

Чл. 5. Кад добије одобрењс од Коморе, молилац ће се пријавити Пр 4.) Обавезе ио шекућим рачунима. востепсном Суду свога места (у

зра, који ]е закључен пре неколико 'ана са Чили, те ће се линије проду- а) у з.пату Дин. 960.903-31 б) у сребруј Бсограду Трговачком Суду) који ЈКнти у месецу јулу до Саитјаго. На тај 1,006.29979 Свега Дин. 1,967.203' 10 ( 1е иосрсдника потврдити и 5. ) Депо Министар. финанс. у злату по рач. привремен. разм. Динара 47,890.139-57 6. ) Остављачи остава по тек. ра-

ал>, зустријска влада одредила Је као 'опунску потпору 1 г. ла милиона круна. У том циљу Аустрија спрема и уоворе с иовлашћеним тарифама са

ћином републикз јужие и средњеј чунима Динара 48,476.071 '39 мерике. Дописник који и иначе сим-; Мин. Фин. Деио у срсбру без ка -ј атише иовој лолитици старе Хабзбур-ј мате. Дииара 25 347.108-80 е момархије, признаје да с прего- 7.) Разни рачуни Дин. 779.228-43. р1ШЈ “ иае глатк0 ' " ав01 “ као | Свега Дин. 226,332.601-36 злог томе шго монархија нема у тим жавама својих дипломатских предвника и што је принуђена да води

то објавити иадлежним путем (чл, 51 трг, закона.) За ову пријаву Суду и иротоколисање посредничке фирме плаћа се дин. 50.— државне таксс.

ТЕПЕГРДЈ4И Извештзј« Српског Преобкроз)

Берлан , — 8. јула. Локал Анцајгер", коментаришући пе троградске здравице, рекао је да овс здравице не да)у никаквог ооавештења о конкретним питањима међународне по литике. Изгледа, ишло се нарочито на то, да се не унесе ни Ово се иротоколисање мора и Ј е д ан слеменат V ситуацију, што у службеним новинама обзнанити. Ј е н Р°извсло добру импресиЈу, имајући у виду садашњу опшШу Чл- 6. запетост. Ова резерва допушта Посредници су дужни о свима дл сматрамо као неосновано и пословима по којима посредују во- сувише пссимистично схватање дити ручни дневник као и управ-о међународним заплетима.