Trgovinski glasnik

Страна 4

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 1 б 1

Босна и Херцеговина. ПРВРЛЕ Д Д0ГА1АЈА, 1 узми ” ,а " с дођедобати ' ,а “ ећ доци,у и осетиобол шт0 ие “ 0>ие “ «

оног моралног пораза до којег је Тур-ј довољи своју увређену татарско монска стално долазила, јер је досада о- голску ћуд само зато што је румунска Срби Босанци код Штирка Чувајте се демарша... обичај био да се само наТурску извр- омладина певала румунски, а не черБеч, 10. јула. Наш злоћудни сусед Аустро-Угарска шују демарши. гарско-монголске пијесе. Наџак не би Председник министарства ГОСП. хоНе силом да изврши демарш у Ср- Намз се чини да Аустро Угарска си- био наџак, а Мађар-Мађар кад би лом хоће да допздне турске судбине. ствар хонетно решили. Кад је још жиУ њој већ севз нож, цичи ревалвер вотиња и М ргва ствар жива душа бии праска бомба; у њој се већ врше по-| ла? Тако вам и државни тужиоц паде лроми баш као и у Турској клање надј на ту спасоносну мисао да Румуне занедужнимз; у њој се већ спрема и оче- др ЖИ у притвору и да их оптужи за кује демарш баш као и у Турској Г рубо насиље против званичних органа. а и прети ратом целом свету па и са- рј тако песма постаде туча са звавезницима баш као некад и Турска, ничним органима, које дело захтева

Штирк, примио је у аудијенцију бији јуче по подне изасланство српске А зашто? националне странке, у коме су: г.г. Зато, што су поданици аустро-угарДимовић, Васић, и Јојкић. Г. Ди ске монархије убили престолонаследмовић захвалио се што компе- ника те монархије и то на самом њететни државници у монархији не ”о м земљишту, и због лагарија њеног приписују догађаје од 15. јуна це пуномоћног министра-барона Гизла о лој српској нацији у Босни и за неком измишљеном атентату на аустро-

тим је изразио осећања верности српске националне странке у босанском сабору. Г. Штирк захвалио се на овим уверењима и рекао, како је он срећзн што чује да баш српска земљорадничка странка гаји коректна и лојална осећања и да није изложена рђавим утицајима. Мудри и умерени државници не могу учинити одговорним читаву нацију за недела појединих индивидуа и удесити своје политичко држање на основу такве једне претпоставке. С друге стране не може се порећи да је гнусни сарајевски атенгат последица једног покрета

угарско посланство и држављане су- биће и подељена баш као и Турска| МПОГО ј аЧ у казну од улИ чног изгреда

седне монархије Предигра демаршу била је нервоза неурачунљиве штампе и званиччих орга нашег болесног еуседа. Много су претили и јако су натрчали, па им је сад женантно да се повуку без сваке сатифакције — те би интересу угледа у ображене велике силе хтели да изврше један демарш како би спречили даље педсмех образованог света. Да видимо прво шта је наш болесни сусед оче

Конзул. Вура у мађарском парламенту. Из мађарског Сабора јуче су изнова почели бацати мађарску опозицију. Опозиција се противила а владиновци су се позукли. У саборници је остало само 15 влздиних пбсланика кад је жан-

гласиим певањем.

Ј Ту спасоносну идеју пружио је зевзек Ибрахиму жаца Тулипантош Изидор са оптужбом да се један од ђака усудио да пљуие пред њега кад су са их у име закона постројавали. Па да човек не прсне од смеха, јер кад је пљуца грубо насиље против званичног органа, онда шта ће бити оне

дармернја дошла да избаци Шимега и Фернбаха, опозиционе посланике. ^ ; тешке батине, које ће монголску расу Посред тог језовишог призора Сше^ за кратко време повијати кивао од те луде дерњаве? Раздраже- ван Раковски, иосланик мађарске кле- Као што & види> ие пост дедо ни ност својих грађана и гнушање европ - рикалне сшранке скочио је ван сеое од ских народа против Српства и Србије узбуђења и ово је добацио влади: И ви Да видимо шта су постигли. Једнодуш св још чудите што опада верност према ну осуду образозаног света и поделу династији. Стидео би се да сам офиу коме се укрштају многи утицајиј мишљења својих сопствених грађана. цир и сав сам сретан што више нисам и који носи на себи веома опасне Званични кругови суседне монархије; официр.

свесни су овог неповољног резултата Владиновци су поражени, јер /с Ра-< Поручујемо Румунима да се болесган па ипак не мирују него траже ђавола. А ко ђавола тражи наћи ће Га. ВОј ^пак ц/ако нелојално изразио признању грофа Стевана Тисе решено је у Бечу да изобличени барон Гизл ЦЈјо рџре — Т0 боље. изврши демарш у Београду тобож збогј Шт0 роре _ т0 боље и П р И тиснуто јаче све на више скаче — каже наш;

народ кад хоће тиранију и безумне да жигоше..

одлике за државу, а у исто вре ме прети развитку Босне у оквиру дуалистичке монархије. Ако је потребно да културни рад у Босни поново отпочне уз сарадњу трију вероисповести, онда треба очистити атмосферу од шкодљивих мик- наше криввце по делу атентата.Из речи роба; треба изнаћи и отклонити грофа Стевана Тисе види се, да ће без милости садашње недостатке демарш бити одлучан, ал’ да ће зато чији је домашај све већи и већи. ипак пружити могућности да се сукоб шт0 се до ј уче дога ђало само И тек кад се ово учини, доћи ће мирно реши и да чак ни време за од-ј с бим ’ а у 11еС рећној монархији почело се ДО здраве ситуације, која је говор неће бити означено. Сама ова: се дога ђ ати и р умуниМ а. неопходно потребна. На овоме су бечка одлука доказује, да аустро у- ј 1(? - ла затворили С у мађзр послу заинтересовани и представ- гарски државници осећају да немају| ски жандари 31 у НИ верзитетског у ници ОНОГ дела српскога народа у право и да то чине једино зато, да ченика и ученица из р уМ уније, који Босни који дели са нама уверење, се не повуку посрамљени без свакеI - се усудили да остаВ е своју слобо да Ј е Боспа и Херцеговина поста- сатифакције, које су тако обесно тра и независну отацб ину и да пређу ла дефинитивно саставни део Ау жили. Зар није ово комично и нечо- ца мрака и ропства . Затворени стро ^ гарске и да сваки национа- вечно? Промислимо зрело... наш сусед р имали су б аш као и наши листички покрет, којим би се ишло учииио погрешку и безуман корак и; многи јадници исправН е пасоше, па на остварење идеала ван жупа Ау- онда да му се не би културан свет стро-Угарске, представља злочин против животних интереса Аустро Угарске. Прва је дужност једне лојалне и умерене партије да се потпуно разликује од супротних струја, које постоје у њеном на роду и које су за жаљење.

за онога који је случајно пљуауо, а камо ли за осталих 30 студената, кОји чак нису ни пљунули на пофу мађарског државног права и господина жацу. Шта све неће бити у тој држави апсурдума и болесних мозгова.

{ковски Шајни савешник краљев, па се | мозак ла д НИМ тушем или усијаним ђуЈ ладима лечи и да Монголе може само јто да освести бетрег.

даље смејао — ми м рамо на штету нашу да га извлачимо из глиба у који се сам увалио. Аустро Угарски држав ници вечито се позивају на неко ка ваљерство и ако га до данас нису ни^ад и ни према ком извели. Зар не би боље урадили кад би сад показали један отмен гест и признали своју погрешку Заиста би требали једном да схвате да нема отменијег каваљерства од признања своје властите погрешке. Но нашто трошење речи — кад они то нису кадри учинити. Пређимо изнова на демарш. Демарш овога маха треба да буде једна врста батине. А наш народ зрело каже, да свака батина има два краја. Батина је само за нејако дете опасно

ДОГАЂАЈИ НА ВАЛКАНЛ (Извешшај Српског Пресбиро-а) Румунско-бугарски сукоб. Букуреиш , 10. јула. Румунска Агенција јавља, да су ноћас око 1 сата бугарски погранични стражари напали на једну румунску патролу од три војника|°р У жје, ал' за човека не, јер он имаШ ^ је „ кад р р умунск и пеу близини карауле нумера 50. Пу-1 снагу да батину подухвати и онда шта цало се и с једне и с друге стра- ко добије... не и један бугарски војник ра- Шта ће болесна дуалистичка монарњен је. I хија да ради, ако се пред том њеном ј батином створи Тројни Споразум и подПреговори с устаницима. викне слич.шм оружјем у сред Беча Црач, 10 јула. ^доста?

СМ0ТРАЈ1ИСТ0ВА. Узрујаност на берзи. Новосадска „Застава” доноси овај уводни чланак: Берза је јако узнемирена, јер се проносе гласови, да ће Аустро-Угарска упутити Србији гакве захтеве, који се не могу спровести, а да не дође до рата. Међутим „Најес Винер Тагблат“ тврди, да нота грофа Берхтолда неће имати обележје ултиматума, па према томе не стоји вест да ће гроф Берхтолд тражити одговор у року од 48 сати, Човек из модерне државе помислио као ш Т0 је тврдила „Наје Фраје Преби да су се морали грдно огрешнти о; С е*. Зна се, да „Најес Винер Тагблат“

ипак страдаше.

закон и постојећи ред и никако не би дошао на мисао да су позатварани жртва болесног шовинизмаи ћуди трулих оргаиа дуалистичне м шархије, који ће ]ој кад — тад дохакати глазе. Позатварани румунски атентатори згрешили #у што су певали у земљи у којој се вечито плаче, згрешили су и ;за то, што су они из слободне Румуније певали румунски а не мађарски како би то хтели болесни појмови још болеснијих шовинистаси патриота за пар као што су мађарски жаца судија и државни тужилац. Као што видимо у Мађарској је певање злочин, па ма певала младеж, а

има везеса бечким министарствомспољних послова. Али догодило се, да је и лист дворских саветника „Фремденблат“ постао ратоборан. На тужбу берзијанаца због тога, што тако падају цене папирима, одговорио је „Фремденблат“, да берзијанци немају права да се туже, јер кад су у своје време умели да дижу цене папирима и да згрћу милионе, иека сад сносе и губитке. Не мо!у се за њихову л>убав зауставити светски догађаји, а већ се осећа „аах историје“, који тражи коректуру европских прилика. „Фремденблат 1 * је признат полузваничан лист бечког миннстарства спољних послова, иа стога је овако ни-

вају. ; сање изазвало сензацију. Така ратоРумунска песма увредила је мађар- борност је необична појава код листа ског жацу до сржи. Он је онако шпијун дво, ских санетника. Пештански „Аз ски известио претходну постају жан- Ујшаг" узео је у одбрану берзијанце, царску — где је већ 20 до зуба нао-! јер нису опи криви, што су наступиле ружаних и уииформисапих арамија че- оваке прилике, Цене папирима разних П^«ц. Ри ш, и ™ | кало певајућу млалеж и спровели их прелузећа скакале су. док је било заУ X ^ ^ г. Д ' ^ а > шта да Р ади > — ако Тројни истражиом судији. раде, али сада су наше фабрике изгу-

чТГI Сп0 Р аз У м учиниса своје стране демарш р умун ска иесма увредила је и мон-|биле пијаце на Балкаму. 1 Бихове изги систем владлвине м Т\ ' РУ ј на дуалистичку монархију? Јер тек не| г олског судију до сржн и сгавио јс Ру рађевине немају прођу, па је природно .. може иеко одговарати за туђе дело ^ муне у притвор. Тек кал је то учннио ди су због тога почеле да падају и

тек не голског судију до сржи и ставио је Ру рађевипе немају прођу, па је природно се не води рачуна о њнховој жељи Р и , ‘ " 1еЛ ° м У не У нритвор. Тек кал је то учиниој да су због тога почеле да падају и они се неће устеззти од пполива1 НеКЗ НЗШ болесни с У сед Д° 6 Р° п РО сетио се да нема дела и да ие може цене акцијама разних предузећа Што ња крви, кад буду напалг« на Ш., мисли 0 важиости и тежини таквог јед извршити нзд њима своју жинотињску је до тога дошло, крива је наша дирош и траже да се она преда Н ° Г корака ' 1де 1,6 Ј°А бнти престиж освету. Дз, тамо преко, судија није жи- пломација, која не уме да се брине са Страни посланици донеће данас! вели,св силе > ако не б У де смелз рато-ј вотиња, он би недужиу младежповра интересе наше трговипе. „Аз Ујшаг* одлуку шта да одговоре побуње- |ВаТ ? Т ° 1ек бИТИ горак зал01 ' а Ј- |тио слободи, ал' се ту баш и огледл пребацује дипломацИјИ, да ради без ницима. ^ ло п Р 0Г У тати ' а г0 Р е непрогутати. А животињство. Судија је притвореиу! споразума са привредним круговима шта ће тек бити ако због тог свог бе ц младеж упутио Једним својнм актом и да према томе привреднн кругови ; а У М11 от прохтева добије и батине и тој једној јачој животињи државном ту-ј нису криви, што је дотле дошло, да батине које неће моћи реболети? Но жиоцу, који је такође схватио ситуа- се опажа свуда пбтпун застој. Али то