Trgovinski glasnik

Број 153

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страна 3

извештен цар Никола. Одмах затим објављена је царева заповест да се војска из кијев ске војне области упуги према аустро-угарској граници.

Улога Румуније . Из Букурешта јављају: Румунска влада жали

што

ј нога што се односи на тај злочин, и о но дакле шшо је сада према кашего она је била готова, да докаже делима ричким одредбама члана XXII Усшава немогуће. 2) Влада нема никаквог доказа и нота царско-краљевске владе не даје јој у том погледу никакав доказ, да су друштво Народна Одбрана и друга слична удружења или њихови чланови делом учинила до данас какав злочиначки акт оваке врсте. При свем том, Влада Краљевска усвојиће тражење Царско Краљевске владе и распустиће друштво Народна Одбрана и свако друго друштво које би радило против Аустро-Угарске. 3) Краљевска српска влада ангажу| је се да избаци без одлагања из јавне • наставе у Србчји све оно што служи се више понављали лрема велшсо] су, ВО је од монархије аустро-угарске те-1 ц шт() бц ило повећању пр0 . ]еј седној моиархији ниједном приликомј риторије, које су њене, и жали искре- \ паганде протш Аустро .у гарске> кад

ла Аустро-Угарска на Србију и ОЛГОЕ10Р шта од Србије захтева, сви ко- _ манданти: генерали, официри и СрПСКб ВЛЗД8 АуСТрИЈСКОЈ. сву своју коректност, да ради против војска спонтано су извршили једну ! СВИ ЈУ лииа У погледу којих би јој се колосалну манифестацију у ко- Крзљевско српска влада примила је.учинила саопштења. рист Србије, невиђепу до сад ПО саопштење царске краљевске владе од' Одзивајући се жељи царско-краљевДЈ 7 бокој једнодушности. И офици- 10 ов. мес. и убеђена је, да ће њен ске владе, краљевска влада је готова ри и војска клицали су: „Живела одговор уклонити сваки неспоразум ,' аа преда суду сваког српског поданика, Србија! Живела наша браћа!" који прети да поквари све добре су- без обзира на положај и његов ранг О тој манифестацији одмах је седне односе између аустро угарске за саучешће у сарајевском злочину, Ј -- '- ,г кјд јој се поднесу докази и специјално

монархије и Краљевине Србије Краљевска влада је свесна да се би се ангажовала да публикује на првој

Ј протести који су се појављивали са трибине Народне Скупштине као и у изјавама и актима одговорних представника државних протести који су

страни Српских Новина под датумом 13-26 јула следећу изјаву: „Влада Краљевине Србије осуђује сваку пропатанду која би била упућена

брзо били пресечени изјавама српске против Аустро-Угарске тј: скуп тежње . : владе од 18 марта 1909 године, нису које аслирирају у крајњем ци љу да од-

однос између обе земље заоштрен: више, и да се од тога времена како са и0 кобне последице ових криминалних у толикој мери да изазива боја-јстране краљевске владе које су се ме- ровења. зан опште-европског сукоба. Ау- њале, тако и од стране њених органа, Краљевска влада жали што су из строугарска нота и тоном и садр- никакав покушај није био учињен у

јој Царско Краљевска влада иреда факта и доказе о овој пропаганди. 4) Краљевска влада примиће чак да

весни официри и чиновници срп:ки у- _ _ циљу промене политичког и правног чествовали п0 саопштењу Царско Кра | љевске владе у пропаганди горе помемутој и компромитовали тиме односе

стања створеног у Босни и Херцеговини. Краљевска влада констатује да

у овоме правцу царска и краљевска, д0 5 р 0га сусества за којесе Краљевска влзда није учинила никакву п; едстав- влада р ила свечано ангажовала својом

жином чини врло немио и изненађујући утисак на румунски политички свет. Улога Румунпје сво ди се на посредовање и на жељу да се одржи мир. Ако би се Бугарска кренула против Србије, Ру- ку сем оне која се односи на један из ј авом од 31 Мзрта 1909 год мунија ће одмах спречити тај по-уџбеник, поводом кога је царска и кра- Влада ко ј а не одо б р ава и одбацује! с крет. А ако се аустро-угарско срп-ј љевска влада примила потпуно гг А о- сваку иде : у нли ПО кушај мешања у Је имена «■ радње ових официра и чиски сукоб претворн у општи ев- вољавајуће објашњење. Србија Ј е не ' С удбину становника ма кога дела Ау- новника Р ада иосшуика који ће следоропски сукоб, Румунија ће, на сва-бројено пута дала доказа своје миро- стр0 .у гарске) сматра за своју дужност; ваШа ки начин, мобилисати своју ору љубиве и умерене политине за време дд ф ормално обавести официре, чи- 5) Краљевска влада мора признати

уклонп официре и чиновнике за које иаирага судска буде доказала да су | криви за дела упућена против интегритета т.ериторије монархије Аустро-Угарске и она очекује да јој ЦарI ска Краљевска влада саопшти доцни-

жану снагу и показати да уме да балканске кризе и благодарећи Србији новнике и цео народ Краљевчне, да ће! да јасно не схвата смисао и домашај и жртвама, које је она учинила у ис- будуће употребити највећу строгост тражења Царско Краљевске владе да кључивом интересу европског мира, према лицима ко ја буду кривазаслич- се Србија ангажује да усвоји на своне радње, радње за које ће уложити јој територији сарадању органа Цар-

врши своју дужност Држање Иемачке

Из Берлина телеграфишу: У овдашњим дипломатским кру говима сазнаје се са изненађењем,

« Аустроугарска није предходио ниф ^ тац ' ије| које 6ива ју скоро у свима

упознала Немачку са својом нотом послатој српској влади. Поуздано

земљама као обична ствар и које не потпадају уопште званичној контроли. се дознзјс, да ]е немачка влада кз- тоаик Ј о мање Краљевска влад а од ненађена оштрином тона и да на лази да је цела нота врло мало дипломатска и да због тога посгоји

овај је био и очуван. Краљевскз влада не може бити одго- епе своје напоре да их спречи и угуши“. ско Краљевске владе али она изјављује ворна за манифестацкје приватног ка- 0 за по ј ава биће саопштена краљев-; да ће одобрити сарадњу која ће одгоској војсци наредбом у име Њег. Вел. | варати принцима интернационалног Краља од стране престолонаследника! права за криминалне процедуре, као и Александра и биће публикована у пр -\ добрих суседних односа. вом броју званичног Војног Листа. I (јј Краљевска влада — разуме се по

\ рактера као и за чланке по новинама и мирољубиве послове удружења, ма-

решења ко]а су постојала између Србије и Аустро-Угарске показала је ве-

Р . , . Ј лику предусретљивост и успела ;е на бОЈззак да ке тзј корак Аустро-| - Ј д У а ' егулише већину њ „х у Угарске изазвати несимпатичан од- Ј јек у европској јавности влада чиниће савезничке дужности

Немачка « ориСТ прогреса обеју суседних зе маља. Због тога Коаљевска влада тешко је

Краљевска влада ангажује сем тога: сеоа — смашра за своју дужносш да 1) Да уведе у првом редовном са-\отвори истрагу против свију оних козиву Скупштине, одредбу у закону 6 ји су, или који би евентуално били штампи по којој ће се кажњавати\помешани у комплоту од 15 Јуна и најстрожије провокација на мржњу и\ који би се налазили на шеришориЈи и презирање према мднархаји Аустро' Краљевине. Шшо се шиче учешћа у Угарско/ као и свака публикаци/а чи-овој истрази органа аустроугарских ја општа шенденција буде управљена' власти, који би били делегирани од

врши по могућству мирним начином. али ће се трудити да се сукоб за- изнена ђ ена ТВ рђењима по којима су \против теритшријалног антегритета стране Царско КраљевскеЈладе, Кра| ЛИца из краљевине Србије учествовала Аустро-Угарске. Она прима на себе да' љевска влада не може то усвојити, у спреми атентата извршеног у Сара- од ревизије Устава, која ће бити у- јер би то била повреда Устава и ЗаЈ , у I скоро, уведе у XXII члан Устава до- кона о кримшалној ироцсдури МеђуБило је очекивати да она буде поз-ј пуну таку по којој ће горе поменуше тим у конкретним^ случајевима еаопсвега о- пубЛЏкације моћи бити конфисковане шшења о резулшашима исшраге могла

1 ев УБг вана на сарадњу при мси

од Леона Смита

нревео IV!. 11. ТоуиниБ (13)ј „После тога, а да се ие компроми-! тује јавна безбедност", вели он, „мо-, же се оставити њиховој трговиии у сваком другом погледу највећа могућа 1 слобода. ‘ Најновије умножаваше бан карских удружења у свима деловимај трију краљевина (Енглеске, Шкотске и Ирске), које је јако узнемирило многа лица, не само да није узнемирило без I бедност публике него ју је још и повећало' Оно лринуђава све банкаре дг буду обазривији у счом држању; оно их спречава да прошире своју емисију новчаница ван сразмере, коју допушта стање њихове касе, да би се сачували од од /ива њиховог папира, шго им га пакосно ствара такмичење толиких њи хових конкурента, који су готови да им нашкоде; оио огрзничава опгицаЈ сваког удружења у ужи круг и њихо-ј не ноачаниц,е, које су у оптицају на мзњи број. ДржЦш тгко оптицај по-| дел>ен у више различитих гранл, онај чини, да стечај једког од ових уд{>ужења догађај, којн се може по кад-

кад десити у обичном тоху ствари, постаје случај који има мање рђавих последица за публику. Та слободна утакмица принуђава такође б'анкаре, да уговарају са својим коресподентима на лнбералиији и лакши начии из страха да их њихови противници не одузму“.* Види се, како је нашао Адам Смиг испитујући потанко предмет, да је сама утакмица корисмо средств 1 против злоупотреба, за које је Роси мислио, да се могу избећи помоћу монопола емисије. Може се одбацити аукторитет| Адама Смита наводећи, да у време кад је публиковао своје дело „Р/сћеззе без Цаћопз," није било кризе и недаћз које би биле сличне онима које су од тада иостојале. Али ми се не налазимо увек прн утврђеном начелу, о коме смо раније говорили, а то је да не зависи од банака увођење и одржавање у оптицају више новчаница, него што трг допушта. Осем тога миоштво банака тежи, да ограиичи емисије, нај пре зато, што су многобројие банке, као што је приметио Адам Смит, принуђене услед утакмице да буду оба зривије и да доведу у сразмеру њи хоее обавезе са њихопима изворима а КГсћевае сЈсв N«(10115, Иу. II сћар. II

затим.услед још једног разлога, који је Курсел-Сенеј протумачио на овај начин. „Те банке не ограничавају се да емитују новчанице; оне примају такође и фондове у оставе и плаћају помоћу вирмана велики део депонованих сума ! које депоненти њима дају. Онда, дакле, кад се употреба новчаница гене рализује у једиој држави, њено је потребмо дејство, да учини могућом исту суму размена са мање новца; тада се новац мање тражи и има ■ мање места за емисије иовчаница, које се налазе! затворене у тешњим границама.*") О улози банака у кпизама. Једно од рђавих дејстава због кога се оптужује мноштво банака, да га приносе, односи се на нереде, којн се догађају у разменама услед изненадног и знатног опадања капитала, који циркулише, то јест, односн се на трговачке и новча/ 1 е кризе. Каже се, да многобројне банке проузрокују и опгужују те случајеве потпомажући грозничава предузећа и спе кулацнје развијањем емисија новчаница, које јс маралелно са развијањем есконта и позајмица. II обратно, тако исто економисте оптужују моиопол, Пошто привилеговзне баике нису ) ТгаНс сГ Есопогтс РоШЈдис, А. П. р. Ш

савладане ни уређене утакмицом, то оне могу, услед олакшице дате есконту или усаед тешкоћа створених ескочту, потпомоћи, успорити или ззуставити ток индустријских или трговачких завода проузроковати и потпомагати грозничаве слекулзције ;ве дотле, док оно не нађу у томе своју добит, па се после у даном тренутку не плаше од свога сопсЈвеног дела, не плаше се преко мере, те проузрокују кризе укида* њем кредита, које се не би догодиле, да је утакмица ограничила, с једне стране њихове позајмице а с друге СТ[ ане неутралисала њихов престанак кредита.*") Још се казало да једна банка, па чак ако има и сготину филијала, не може привући фондове, којима семоже, тако успешно н тако потпуно као независке бапке. Те независне банке, додајући осталима, које им долазе, капитале, које су уплатили акционари, имају веће изворе од једипих банака за подмирење потребе у изванредним случајевима. Осем тога оне могу помоћу тог средства мање употребљавати новчанице. Треба се, дакле, мање бојати, да ће се оне наћи у забуни *) Конклен је нотврдио сасзим противно. *) Јо80рП Оапмег, Ок'ћош 1 а 1 го ( 1 и Соттстес. **) ћ« |Јћог 1 о с!о5 Бипјјис.ч рнг N01111.