Učitelj

Дакле, има звукова, који трају дуже времена, а има који трају краће време: има звукова краћи и дужи. — Који су звуци краћи а који дужир

2. Висина ЗВУКА

Узети две чаше: већу и мању; два затегнута конца: дужи и краћи; две заболене игле: дужу и краћу и 1. Д.

Шта се сада чује» (Ударајући у већу

чашу). Звук. — А садр (У мању). Звук. — Јесу ли та два звука једнака, 2 — Први је дебљи а други тањи. — Чује ли се сад што (Кад се дрмне дужи конад.) — двук. — А сад» (Краћи конац). — И сад. — Какав је први звук а какав други» — Први дебљи од другог, — (Тако

са иглама, равним новцем и т, д.).

Ви сте казали, да је један звук био дебољи а други тањи, али се то другше каже: дебља звук 80'е се нижи, а тањи зове се виши. Дакле осим тога, што има звукова краћи и дужи, има их и виши и нижи, — (Дужина и висина звука даје се објаснити са дужином и висином гласа).

Кад се каже да је звук дужи а кад краћи 2

Кад је звук виши а кад нижи>

3. ЈАЧИНА ЗВУКА

Ударити по чаши, најпре јаче па после слабије. Шта сте сад чули — Је ли оба пута био звук једнаке — Кад је био јачи 2 — Први пут. — А какав је био други пут» — Слабији. — (То исто са иглама, са затегнутим концем, лупањем о сто итд.)

Осим тога, што има звукова дужи и краћи, виши и нижи, има их јошти јачи и слабији. 5

Кад је звук јачи, кад слабији — Кад виши а кад нижи» -- Кад је дужи а кад краћи 2 |

Ш. Постојање звука.

Кад игла забодена стоји, шта ми чу- јемо2 — Ништа. — Кад задрмам ову иглу, шта она ради“ — Дркти, тресе се, трепери. — Чујемо ли тада што год — Звук. — Кад задрмам овај затегнут конац жицу — шта се чујер — Стоји ли она

тада мирног — Не. — Били било звука

кад жица не би трептилар - Не би. А кад игла не би трептила, да ли би се чуло што» — Не би. — Шта дакле, мора да буде са телима, па да се чује звук> Мора да се тресу, да трепере.

Звук постаје од дрктањал — треперења тела.

Шта ће се чути кад уздрмам ову иглу 2 — Звук. – Да што се чујерг — за то што она трепти, трепери. — Кад она Аркти, а ја је додирнем руком, хоће ли се чути звуку — Неће, онда је престало дрктање — престао је и звук.

ТУ, Проношење звука. 1. ВАЗДУХ ПРОНОбИ ЗВУК

(Покренућу иглу да дркти — трепери – и близу ње примаћи какав предмет да игла удара о њега). — Ударали о што сада иглаг — Удара о плајваз, креду или др. — Чује ли се што годр Чује се лупање. — А да ли сада игла удара у што 2 (Уздржавши је). — Не удара.

Ми кажемо да сад не удара, јер не виДимо ништа пред њом, но има нешто 9 шта она и сада удара, а то је ваздух: који је у соби — Она удара у онај ваздух сада дакле, игла удара о ваздух. — Улдара ли игла, кад трепери, о сав овај ваздух који је око ње. — Шта би било са водом која стоји у једном суду мирно, кад би смо бацили у њу један камичакр — Вода би се заљуљалар — Да ди би се взаљуљала, сва на један пут — Заљуљала би се прво онде, где је пао камичак, па би после ишло све даље. Шта се види на води, кад се у њу баци камен» — Види се најпре мали круг, па после све већи и већи. — Тако исто удара и игла, најпре о онај ваздух, који је најближи, тај ваздух удара у други, даљи, овај у трећи, и тако све даље и даље. Тако, онај звук долази у наше уво.

(Како ваздух проноси звук, може се сравнити са дрвеним куглицама, које преносе удар од једне на другу. 5—6 куглица, везане танким кончићима, повешају се о једну шипку, у даљини 1 прста једна од друге. Прва се подигне — покрене

| из свог положаја. Кад се пусти она удара