Učitelj

,

се машају и у просторије васеленске и | бодне. А ви:..... Имате ум већи од њиног

ван своје. трунке! Па да ли и онимн ми не будемо из једне куће, из једне заједнице2 Браћо наша, кака ли сте нам ви тамо, и сестре наше, ала бисмо волели да вас видимо! Ти трунко наша, за што си нас везала за себе, те не можемо да путујемо свуд, по васелени, да гледамо браћу и сестре наше!.,... Ох, људи, па ваљда је и ово отаџбина! Ово, ова бесконачна, просторија и ови сви светови у њој, ова непојмљива сила и величина, безгранична васелена, то је велика и широка отаџбина ваша. А ви сте узјали једну трунку, једну прашиницу њену, па мислите да је с вама и у вама цео свет! Ах, па још иту своју трунку да сте проучили сву, и да је сматрате за једну своју отаџбину! Но ви сте је сву искасапили, изделили, поотимали.... Она је издељена на народе, народи на државе, државе на провинције, провинције на општине, општине на породице, породице на луће, куће на поједину чељад. И ја сам то једно чељаде; тај члан куће, члан породице моје, члан' провинције неке, члан државе, члан народа једног патничкога, члан ове заједнике отаџбине наше, ове трунке, и парче ове неизмерене и недостижне отаџбине наше, васелене..... Ох, ви људи и народи, како сте се заробили! Збили сте се у чатрље и бурдеље; помешали сте се у ђубре: дркћете и скочањили сте се, а кријете се од сунца и на њега порез плаћате !.... Људи, што су излетели из те ваше прашине, право имају да вам кажу да сте мрави, да сте животиње као и друге животиње. О, па да сте тор Погледајте све друге животиње па видите како су здраве, чиле, бистре, и сло-

и место да га употребите на то да проширите свој поглед, да раширите своју отаџбину, да прославите све ове велике законе по којима живи цела ова недостижна ваша отаџбина васелена, а ви та употребљујете на то, да изврћете свако добро !.... Ви атоми моји који у овоме моменту овако мислите, не допустите, док сте тако заједно, да и мене замота та магла, црна и болесна....... О, море, о моћна школо !,....

Ми велимо: морска је вода плава. Она, то није. Она је просто као и свака друга вода, бистра и без боје, само она сва заједно, цело море, заиста изгледа плаво, онако као небо. То долази одовуд. Прво, ми знамо да је ваздух провидан и без боје, па опет у великој даљини изгледа плав, а друго, да свака ствар може да одбије своју боју на другу ствар и да промени њену боју, а дајој да своју. Море је грдна маса воде, за то и изгледа по мало плава као ваздух; а још и небо одбије на њега своју плаву боју, те за то оно изгледа и више плаво но небо дању, и чисто по мало зеленикасто. На дну његовом не може ништа да се види, а од таласева се не види ни једна већа животиња у води. Само се по ваздуху вију пеке беле лепе тице које врло често слећу те љубе ово своје дивно шеталиште.

Кад сам код мора, или боље да кажем на мору. онда би могао још да попричам о приливу и одливу“ о струјама морским, о животињама у мору, и тако даље, али све то не стоји у некој тесној свези : овим мојим путем и с овом белешком с

како је на мору.

О ЗАМЕНИЦАМА (удешавано за Ш. и ТУ. разред.)

1. Личне заменице.

1. Шта је овор — Сто. — Шта је овог | — Табла. — ит. д. — Шта сам сад ра- |

| кад питамр — Кад питате ви говорите. | Шта си ти радио кад сам ја питао 2 | — Кад сте ви питали ја сам одговарао.

дио — Ви сте питали. — Шта радим — Шта ми обојица сада радимог — Ми