Učitelj

:

Ја сам сам у школи. — Која је реч у овој реченици показала заменицур — Којег је лица та показна заменицар Првог лица.

Тако за: Ти си сам у школи. Он је сам у школи,

— Којег је лица показна, заменица сам у првој реченициг — У другојг — Трећојг — У чему се разликује показна заменица првог лица од показне заменице другог лица2 — ит. д. Показна заменица сам једнака је за свако лице. — Ти!...

То ће рећи: каква је показна, заменица, | сам у првом лицу, таква је у другом лицу, |

таква је иста и у трећем лицу. 17. — Отац је сам у соби. Мати је сама у соби. Дете је само у клули.

— Ко је у собиг — Која реч показује

да је отац сам у собиг — Којег је рола именица отаце — И показна заменица сам

мушког је рода, јер показује именицу муш- |

ког рода — и т. д! (за сама само.)

| Којег је рода показн. замен.: самог

— нит. д. — Колико има родова показн. замен. самг — Показн. замен сам има три рода. — Ти!... — Који су ти родови 2–-

18. — Прочитај прву (горњу) реченицу! — Ко је у собиг — Која реч показује да је само отац у собирг — Где стоји именица: отаца — И поназн. замен · сам стоји у једн. јер имен., коју поназује. стоји у једини — ит. лд.

19. – Оцеви су сами у соби;

ит. д (ва саме, сама.)

— Који су у собиг — Дали семисли да ву у соби и матерег — Већ Где стоји ' именица: оцеви 2 стоји у множ., јер имен., коју показ. ова заменица, стоји у множини. — И Т. д.

И похазн. замен.: сами

— Како ће се казати показ. замен: само, у множрг — У јединиг — ит. д. Поназн. замен. сам може се казати и у | једн. и у множини. — Ти!...

ВУ. Н.

НЕШТО О ФРЕБЕЛОВИМ БАШТАМА.

| Аво признамо Факат, да школа у садашње доба по самој својој унутарњој

организацији нису кадре да развију код.

ученика све природне способности и наклоности до крајних граница својих, — ако признамо велимо тај Факат, онда се морамо запитати: шта нам треба претходно да радимо те да испунимо нужне предуслове за добро васпитањер То питање излази на површину само по себи, ако, као што рекосмо. признамо Факат, да школе нису у стању да потпуно усаврше човека, у погледу духовом (умном и моралном) и физичком (телесном)

Признавши тај Факат као истинит ми се морамо запитати: шта управо смета или у чему лежи основни узрок, те школе не могу да одговоре путпуно својој

«

задаћи > (Да васпитају — образују — у

човека ум; да развију мишљење и здраву лођику; да развију у човека сва племенита осећања, и тежње; да створе телесно развијена и снажна човека.)

Одговор је кратак. Узрок је свему томе домаће васпитање. Знаменити и чувени педагог Филантроп Песталоције, ево како се у том погледу изражава: „Кућевни је живот битна чињеница. Он ствара прво земљиште за васпитање. И свака настава, школска, ако се не оснива на добром кућевном земљишту, не вреди за човечији живот баш ништа“. Шта значи тог Очевидно значи, да ако деца, која се у школи уче, нису добила правог и истинског домаћег васпитања, т. ј. ако су њи-

хове (дечије) природне наклоности изо| пачене и унакарађене, сва мука учитељева, | да од деце начини поштене и самосталне | људе, са независношћу у мишљењу и раду;