Učitelj
51
те слободе потпуно уставом ујамчене, исто је тако и буђење народне свести и у опште напредак само онда ујамчен, кад се основна школа тако уреди, да кроз њу прође сваки грађанин. Нека у нашој земљи буде не један, него пет универзитета, опет ће маса народна остати необавештена и необразована исто онако као и сала. Кад се води рач о образовању прода онда су универзитети врло немоћни и слаби да такав задатак изврше. Основна је пкола ту најмоћнија, и, може се рећи, једина, за тај посао способна. За то јој мим дајемо много више важности него ма којој другој школи, и за то баш велимо, да једна омашка учињена у уређењу основне школе, имаће већих последица него кад би се таква омашка учинила у уређењу ма које веће школе; јер у другом случају погрешка ће имати утицаја на много мањи круг, доку првом случају она дејствује на масу, на цео народ.
До сада, као што рекосмо, наша основна школа имала је главни задатак, да спреми ученике толико, како ће моћи бити способни да уче оно што се у гимназији предаје. Сада се, овим предлогом, даје основној школи много "шири круг деловања, и траже се много већи резултати. Основна школа постаје, управо, установа, којој је стављено у задатак не само да спрема за даље систематичко образовање, него и да да својим ученицима онолико општег 06разовања, а у неколико и практичке спреме за рад, колико је потребно да има сваки грађанин па да уме мислити о свима односима који се њега, као грађанина општине и државе тичу. Према томе, основна ће школа имати и
"рећи што год о овоме закону,
свој нарочити задатак, који ће она и почињати и дочињати. И баш с тога је њен задагак много озбиљније него што многи мисле; и баш с тога треба, се старати да она буде тако уређена, како ће од ње имати цео народ очите користи, па смо онда осигурали и будућносг наше земље, и уздигли кредит самој школи у очима народа.
Ми, дакле, сматрамо добро уређену основну школу, као једну од најмоћнијих чињеница које стварају народње добро и благостање у сваком правцу. Према томе главни принцип, на коме треба да је уређена основна школа, јесте по нашем мишљењу, да буде пристунна сваком, а нарочито сиромашнијима. То је једно, а друго, учење и распоред предмета да буде тако удешено како ће дати не само онај минимум општег образовања, што је потребно да сваки има, него и да уз то иде припрема за практички рад којим ће се ученици занимати пошто изађу из школе. Само тако уређена школа имаће оне важности и онога уплива који се од ње очекује и захтева. Иначе, ако ће из ње излазити ученици, који неће умети ни своје име потписати пошто пробаве 3—4 године ван школе, и ако школа не буде у стању ништа друго дати сем једине писмености, онда ми напред велимо, да маса народа, рад које су такве школе установљене, неће имати ни мало веће користи него до сада.
Сад да пређемо на поједине чланове овога закона, који ће кроз који дан бити и на претресу пред скупштином. Да нам простор листа допушта и да није за сада врло потребно што пре могли
'"%