Učitelj

Сваки зна, ла дете, које се таквом храном храни, није способно ни за

какав умни рад. Ако признамо тај Факт,

да сиромашнији људи нису у стању, да издржавају своју децу ни толико да бар сврше 3 разреда основне школе, онда морамо признати да ће бити још веће немогућности за такве, да своју децу школују кров 6 година, ако им се не створи могућност на други начин. Ово у толико пре, што дечак од својих 12 или 13 година од велике је помоћи своме оцу и целој кући; он је већ у томе времену снажан помагач у свакоме раду, а сиромашном човеку још ће теже бити одвојити од куће таквога радника.

Сем тога. ми држимо, да ће се многи сложити са нама у томе: ко је дужан да се стара о васпитању подмлатка ' По нашем мишљењу та се дужност не распростире само на родитеље оне Деце, која се васпитавају, него толико исто дужности морају примити и еви остали грађани те земље; јер синови оних родитеља неће бити само синови својих оцева, него и грађани општине и државе. А баш то је прва и најпреча брига свакога, грађанина, да маса, буде што свеснија, и кад на томе раду учествују сви, онда значи да чине оно, што су дужни синови једне земље чинити, који воде бриге о будућности своје домовине.

Према овоме што смо до сада рекли,

ми смо мишљења, да ће шесторазредна“

основња школа само онда бити у стању Да извршт свој задатак, ако буде уређена тако, да општина, свака издржавс све своје ученике њ да им она набавља све потребе како за школу тако и

остале, као транџу и одело. Издатци

општински ,за:то издржавање својих ученика подмиривали би се прирезом на све чланове општине. То нарочито мислимо с тога што знамо, да је до сад највећма ометало рад то, што често родитељи нису могли своју децу подмиривати потребама за школу. Не буде ли тога, ми мислимо, да иначе школа неће извршити оно, рад чега је и овај предлог изашао.

Нама се чини, да би ово врло лако могли остварити и без великих трошкова и намета. Зграде се и тако морају тек подизати. и онда је врло лако направити са неколико одаја веће како ће бити удесне за интернатски живот ученика. Без оваког уређења, бар у М и ТУом резреду, наша основна школа неће постићи свој задатак. Овакво издржавање не би стало бог зна шта, пошто се ту неби тражило ништа више до оно што је потребно и обичном детету у својој кући. Ту би била и храна, п одело и све остало удешено онако, како је и у самој околини где је школа. — Ту не би потребна била супа, панталоне „халоцилиндер“ и т. д. Обично одело и обична храна. Школа би таким уређењем добила не само у томе, што ученици не би изостајали од предавања по 10—15 дана или по неколико месеци као што сад бива, него би сваки још имао и пристојно одело и онакву храну, која може подмирити потребу организма. Све то ђутуре данас смета, школи и омеће јој рад увелико. Поред тога, ту би била још једна и много већа добит у томе, што би школа могла да врши боље свој васпитни задатак, пошто би ученици били одвојени од свију оних друштвених појава, које

деморалишу нодмладак. (НАСТАВИЋБЕ СБ)